Da nema Turske, trebalo bi napraviti jednu

Da nema Turske, trebalo bi napraviti jednu

Pitanje izbeglica postoji već duže vreme. Pored toga, na temelju raseljavanja ljudi i populacije pisana je ljudska istorija. Ponekad su ti pokreti bili mirni u potrazi za hranom i preživljavanjem; neki drugi su bili nasilni i motivisani ratovima i katastrofama.

Bila bi velika laž, mada su mnogi to izgovorili, ako neko tvrdi da se granica može zapečatiti. Izbegličko-migratorni tokovi liče na tečnu supstancu, odnosno nalaze se na kopnenim ili morskim granicama, pa “kližu” preko njih.

Izvršeno je na desetine analiza o uzrocima ove izbegličke krize koja „preti“ Evropi; region koji izgleda nezgrapno, neodlučno i bez plana da se efikasno nosi sa krizom, ali stalno pokazuje prstom prema Turskoj, zemlji koja snosi najveći teret ove cele krize.

Da Turska ne postoji, Evropa bi je morala napraviti.

Mnogi nisu razumeli ili možda odbijaju da razumeju glavnu ulogu koju Turska igra u ovoj velikoj izbegličkoj krizi. Za više od 4 miliona duša, Turska funkcioniše kao bezbednosni jastuk i, prema zvaničnim podacima, samo je ova zemlja dala mnogo više nego cela Evropska unija zajedno.

Turska je domaćin za oko 4 miliona raseljenih osoba različitih nacionalnosti, od kojih su 3,7 miliona sirijske izbeglice pod privremenom zaštitom. To je zemlja koja ugošćuje većinu izbeglica na svetu.

Zemlja za koju, kada je u pitanju izbegličko pitanje, mnogi smatraju da je glavni uzrok iznenadnog dolaska u Grčku i Evropu, pruža zaštitu, besplatnu zdravstvenu zaštitu i obrazovne usluge, kao i psihološku podršku i stručno osposobljavanje za Sirijce sa prebivalištem u Turskoj. To predstavlja trošak iz budžeta države koji je dostigao više od 40 milijardi dolara.

U Turskoj ima više od milion školske dece u Siriji. Preko 684.000 ove dece ima pristup školama. U 2014. godini stopa upisa u školu iznosila je 30%, dok se u 2019. godini “odletela” na 63%. Pored toga, na turskim univerzitetima može se naći 21 000 sirijskih studenata i više od 400 sirijskih akademika. Treba dodati da, dok je globalna stopa učešća izbeglica u visokom obrazovanju 1%, u Turskoj iznosi 7%.

U oblasti zdravstvenih usluga Sirijcima je izvršeno više od 1,8 miliona operacija, dok je više od dva miliona dobilo bolničku negu. Sve u svemu, zabeleženo je više od 58 miliona poseta sirijskih izbeglica bolnicama i zdravstvenim ustanovama. Pored toga, u Turskoj se rodilo više od 474.000 rođenja Sirijaca.

Te cifre mogu biti zastrašujuće za Evropljane, ali ipak, otkrivaju teret koji Turska nosi na svojim ramenima u vezi sa izbegličkim pitanjima, jer pružanje tih usluga nije lak zadatak. Čitav projekat vrši veliki pritisak na zdravstvene i obrazovne organizacije u provincijama, u kojima je koncentrisana većina sirijskih izbeglica.

Potreba za novim školama, učionicama i nastavnicima je ogromna, dok su potrebne dodatne investicije kako u zdravstvene službe tako i u lokalne ustanove u kojima su izbeglice.

Kad zemlje poput Grčke, Italije, Španije i Malte zatraže doprinose i solidarnost članica EU za ne više od 100 hiljada izbeglica, šta bi Turska trebalo da traži?

Izbeglice obuhvataju međunarodno pitanje, koje zahteva daljnji doprinos međunarodne zajednice, kao i globalnu akciju za osiguranje uravnotežene raspodele tereta i odgovornosti te za podršku pravilnom smeštaju izbeglica u njihovim zemljama domaćinima.

Što se tiče pomoći EU, do sada je izdvojeno 2,3 milijarde evra od 3 + 3 milijarde koje je obećala da će Turskoj pružiti do 2018. godine kao pomoć sirijskim izbeglicama.

Turska još uvek ide. Ali šta kada se profesionalni dileri bolje organizuju i rade prekovremeno da bi prevezli u Evropu one izbeglice ili migrante koji to žele?

Na Evropi je da odluči tačno šta želi i šta treba da uradi; prvo u vezi sa kvalitetom života izbeglica; drugo u pogledu jačanja zemalja koje nose najveći teret usred ove izbegličke krize. Jedna od tih zemalja je Turska. / ibna