Dendias: “Turska mora prestati sa ‘ucenjivačkom politikom’ u izbegličkom pitanju

Dendias: “Turska mora prestati sa ‘ucenjivačkom politikom’ u izbegličkom pitanju

Fajnenšel tajms objavio je danas članak grčkog ministra spoljnih poslova Nikosa Dendiasa.

„Od leta 2015. do početka 2016. EU se suočila sa velikim dotokom azilanata, od kojih je većina izbegla zbog sirijskog sukoba. Oko milion ljudi prešlo je u Evropu, najviše kroz Tursku, prvobitno stigavši do grčkih egejskih ostrva.

Kako bi suzbile ovaj masovni priliv i smanjili teret, EU i Turska su postigle politički dogovor u martu 2016. godine, što je dovelo do velikog smanjenja dolazaka u EU iz Turske. Takođe je pokazalo da je Turska sposobna da kontroliše protok migranata i izbeglica.

Zajednička izjava sadržavala je niz obaveza. EU ih je poštovala. Međutim, Turska je nastojala povezati sporazum s EU-om sa podrškom za njene šire neo-osmanske planove na severu Sirije i šire te osigurati još više sredstava. Prvobitno je pretila da će otvoriti svoje granice i dozvoliti ogromnom broju imigranata i izbeglica da uđu u Evropu. Nakon toga, prošlog meseca, nakon gubitaka Turske u Idlibu, predsednik Recep Tayyip Erdogan realizovao je svoje pretnje i ‘otvorio kapije’ onima koji žele da grade bolju budućnost u Evropi. Tako je Turska jednostrano odbacila svoje obaveze koje proizilaze iz Zajedničke deklaracije EU-Turska iz 2016. godine. Takođe je nastojala da te ljude iskoristi kao zalog  u pokušaju ucene EU. Bar je tako rekla sama Unija, kojoj Turska teži da se pridruži.

Tako je Grčka bila izložena naglom, masovnom i organizovanom pritisku, velikom kretanju stanovništva na njenim istočnim granicama. Hiljade je pozvano da se autobusima iz Carigrada i drugih mesta transportuju do grčke granice. Tamo su stigli nakon izjava turskih zvaničnika da je granica otvorena. Porodice sa malom decom odvezene su na tursku stranu granice kako bi služile propagandnom mehanizmu Ankare. Bilo je i velikih i organizovanih grupa mladih koji su pokušavali da pređu u Grčku. Verujemo da su postupali uz ohrabrenje, podršku i smernice turskih vlasti. To je učinjeno čak i nakon što su grčke vlasti jasno stavile do znanja – na mnoge načine, kao što su službena saopštenja, putem mobilnih telefona i društvenih mreža – da se neće tolerisati nelegalni prelasci granice. U pokušaju da pređu granicu, ove grupe mladića su koristile nasilje, bacajući kamenje i suzavac, turskog porekla, protiv grčkih graničara. Turske snage bezbednosti su ih ohrabrivale ili su, u najboljem slučaju, zatvorile oči. Turska je odluku o otvaranju svoje granice povezala sa krizom u sirijskoj provinciji Idlib. Međutim, više od 60% uhapšenih zbog ilegalnog ulaska na grčkoj granici bili su Avganistanci. Manje od 10% bili su Sirijci, a čak su i  živeli u Turskoj.

To nije bio spontani potez. Bio je to planirani napad na Grčku i Evropu. Kako bi povećali efekat svojih metoda, turski ministri govorili su o imigrantima koje su grčke bezbednosne vlasti navodno streljale a da su neki ubijeni. Smatramo da su ove izjave – lažne vesti. A grčka Vlada ih je kategorički demantovala.

Tursko rukovodstvo je čak otišlo toliko daleko da je uporedilo situaciju na granici sa patnjama koje su pretrpeli Jevreji u holokaustu. Ovo je nepoštovanje sećanja na milione ljudi koje su nacisti brutalno ubili. Grčka je platila vrlo visoki “danak u krvi” u Drugom svetskom ratu, ratujući rame uz rame sa svojim evropskim i američkim saveznicima, dok je Turska ostala neutralna do 1945.

U Evrosu je Grčka zaštitila svoje granice. Vjerujemo da smo postupali u skladu sa međunarodnim i nacionalnim pravom, pravno odgovarajući na turske izazove. EU je stala uz nas i u potpunosti je izrazila svoju solidarnost slanjem resursa i osoblja za zaštitu zajedničkih granica Unije.

Evropa je bila ujedinjena u odbacivanju turskih metoda ucenjivanja čiji je cilj da Turskoj donese korist, a na račun ljudske patnje.

EU ostaje svetionik demokratije, ljudskih prava i poštovanja međunarodnog prava. Nalazi se na vrhu skoro svih pokazatelja o građanskim slobodama, vladavini zakona, demokratiji i poštovanju manjina. Zaista je mesto u kome svi žele da žive.

Kao Evropljani, i dalje smo uvereni da Evropa može i treba da nastavi da pruža svoju podršku hiljadama sirijskih izbeglica i raseljenih koji su ili u Siriji ili su smešteni u susednim zemljama, poput Turske, u kojoj živi najveći broj njih. Ali ni Grčka ni EU neće raditi s Turskom pod prisilom, pretnjom ili ucenama. Možda je došlo vreme, posebno imajući u vidu tešku situaciju dok se svi suočavamo sa pandemijom, da tursko rukovodstvo shvati da ucenjivačka diplomatija više nije efikasna“./ ibna