Pojedini roditelji đaka koji su se prethodnih nedelja vratili u školske klupe nakon tromesečne blokade i štrajka prosvetara žale se da su deca preopterećena nadoknadom časova, pismenim i kontrolnim zadacima.
Sve osnovne škole u Srbiji počele su da rade ove nedelje, dok je dva odsto srednjih još uvek u blokadi. Škole koje su nekoliko dana bile u blokadi lakše organizuju nadoknadu, dok one koje nisu radile nekoliko meseci sad imaju teške izazove. Većina nastavnika je počela da drži pretčas, sedam, pa čak i osam časova. Neki rade čak i subotom. Ukoliko ne nadoknade časove, školska godina može biti produžena za pet radnih dana. Ranije se pominjalo da su u najvećem problemu Peta i Zemunska gimnazija, koje su 24 časa pod blokadom. Đaci, pored novog gradiva, svakodnevno imaju i kontrolne i pismene vežbe kako bi dobili potreban broj ocena, što je izazvalo pobunu i zabrinutost kod jednog dela roditelja.
Deca ispaštaju
– Zbog štrajka prosvetara deca sada ponovo ispaštaju. Iz škole dolaze preumorna, uče i pripremaju se za brdo pismenih zadataka. Neki nastavnici su prethodnih nedelja slali materijale preko Gugl učionice i sada te lekcije daju na testovima, što nije u redu – kaže I. S., otac beogradskog osnovca.
S druge strane, u pojedinim školama je bilo nastavnika koji su sve vreme držali nastavu, ali đaci nisu dolazili na časove jer ih roditelji svesno nisu puštali u školu zbog podrške studentima.
Potpredsednik Sindikata prosvetnih radnika Srbije Milorad Antić potvrđuje za Kurir da su neke škole počele deci da daju testove i pismene zadatke.
– Deca jesu opterećena novim gradivom i ocenjivanjem, za šta se nema dovoljno vremena, i zato je potrebno smanjiti broj ocena pre zaključivanja. Ako đak mora da ima tri ili četiri ocene iz predmeta, nema sumnje da će imati i nekoliko testova – kaže Antić.
Školski psiholog Branka Tišma ističe da su nastavnici opterećeni koliko i deca.
Korigovati sistem ocenjivanja
– Nije poenta samo ispredavati propušteno gradivo, već deca moraju i da nauče nešto. Nastavnici bi trebalo da sažmu gradivo, odvoje bitnog od nebitnog. Ne moraju ni celokupne lekcije da ispredaju, već one elementarne stvari koje će deci koristiti u daljem školovanju. Što se tiče broja ocena koje đaci moraju da imaju po predmetu, Ministarstvo prosvete će morati da ih smanji – saglasna je Tišma, koja dodaje:
– Đaci imaju veliki broj kontrolnih i pismenih zadataka koji bi trebao da se smanji u ovoj situaciji. Kod pripreme testova nastavnici moraju da prilagode pitanja i zadatke stečenom znanju učenika, treba da budu realniji i da sagledaju njihove sposobnosti.
Tišma naglašava i da je neophodno naći balans između ocenjivanja i predavanja.
– Nakon svake lekcije deci mogu dati i kratke vežbe s jednim ili dva pitanja, gde će videti koliko su shvatila gradivo. Tako će pratiti dečji rad i angažovanje na časovima, pa na osnovu dobrih rezultata sa vežbi mogu i da daju ocenu.
