“DOSTA JE BILO JAVAŠLUKA, OVDE SE POŠTUJU RADNICI KOJI SE BORE, A NE NERADNICI” Vučićev govor na skupu u Smederevu: Živi Gavrilo, pobediće Srbija! (FOTO)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je danas u poseti Južnobanatskom i Podunavskom okrugu.

 – Danima su ovde najavljivali kako ne smem da dođem, pitao sam se ko su ti ljudi i zašto to rade jer ako ima jedno mesto na svetu u kojem bih uvek morao da budem dobrodošao to je Smederevo. Pište li ispred, njih 250, po ceo dan pište, imaju li neka pametnija posla? A zamislite mi da sprečavamo njihove skupove? Krenuli su u ogoljeno nasilje. Od ponedeljka i utorka od Narodne skupštine, napadaju svakoga, posebno žene. I kada mislite da ste videli sav užas, da neko u skupštini baca bombe, gađa žene topovskim udarima, a okrene glavu u drugu stranu, a onda vidite dan kasnije da unose noževe, tuku obezbeđenje, napadaju svakoga. 

– Tada su ugrozili i Jasminu Obradović i Jasminu Karanac i Sonju Ilić iz Gračanice. Vidim da imate majice Živi Gavrilo za budućnost Srbije. Ona će za manje od mesec dana da rodi dečaka. I sve bih to nekako razumeo, jer znam da su ti političari frustrirani, 13 godina ne mogu ništa da urade, mnogo para imaju, mnogo su bogati i ne ide im. Ne bih mogao da opravdam, ali bih ljudski nekako razumeo. A onda su uradili nešto što nikako nisam mogao da razumem, i već dva dana se pitam kako je to moguće. Došli su neki momci, devojke, dečaci, devojčice, bezmalo 18-20 godina, došli su u Pionerski park, na prostor između Predsedništva Srbije i Narodne skupštine Srbije, malo bliže Predsedništvu, i ljudi spavaju u šatorima, koji će da im prokišnjavaju za dan ili dva kada kiša krene, odlučni samo da uče, krivi nekome samo zato što su studenti i zato što za razliku od nekih drugih neće nikoga da blokiraju, neće ništa protivzakonito da rade.

– Zatvorili su vam železaru i vratili je za jedan dolar i rekli nemamo pare da plaćamo bilo kojeg radnika, a vi vidite šta ćete sa ovim starim gvožđem da činite? A koga su to doveli iz Smedereva? A šta su to izgradili u Smederevu? A jesu li igde neki put napravili? Mi sad gledamo i to će biti najvažnije za Smederevo i ne kažem da će biti ove godine, gledam sledeće godine da to uradimo, pre toga moramo planove da napravimo. Da na potpuno novoj površini, na potpuno novoj zemlji izgradimo Smederevsku bolnicu, tada će Smederevo da bude neuporedivo jače, tada će Smederevo da bude još snažnije nego što je danas. Ali šta je to što oni iz polja koji organizuju obojenu revoluciju koristeći emocije dela ljudi preko grupa za pritisak iz United medija i mnogih drugih čine? Sve što je racionalno, može li neko da kaže da ovo što sam rekao nije istina? Ne može niko. Svi znate da sam ja došao, kamen temeljac postavljao sa PKC-om, zajedno sa Tomislavom Nikolićem doveo predsednika Sija i zamolio ga, inače danas ne bi postojala ta železara. Prošle godine imala gubitak 130 miliona, samo zbog mene su ostali u Srbiji i zbog odnosa predsednika Sija prema Srbiji i mene lično. I sad da vam kažem, kada to sve pogledate i te rezultate i to što uradite, a šta su njihovi rezultati, molim vas da vas podsetim, sve firme u Smederevu su uništili. Sve koje su privatizovali i one koje nisu, sve do jedne su uništili, svoje džepove napunili, a svaku su firmu razvorili i uništili. Ama baš ništa nikada nisu uradili. I danas mi ti pište, pošto im je to, valjda, najviši domet koji mogu.

 Dosta je bilo javašluka, poručio je profesorima i nastavnicima koji neće da rade i rekao je da neće biti plaćen nerad.

– Napali su decu juče. Danas su poslali ovog Đilasovog potrčka, što ne plaća alimentaciju za dvoje dece svoje, ovog Šarovića, da ih provocira, ne bi li izazvao neki incident. I svaki dan, po ceo dan to rade, pokušavajući decu da provociraju. Pa da li vam toliko smetaju ta deca, studenti koji hoće da uče i samo zato što hoće da uče? Samo zato što hoće da nauče nešto, da imaju neko znanje? Je li vam toliko smeta drugačije mišljenje, bilo čije, ne možete da ga podnesete? Kako ja mogu u svaki grad da dođem, gde mi pište, zvone, trube i ne znam ja čime sve. Kakav je problem sa tim? Nikakav. Šta je vama problem da trpite decu koja ćute? Ali kod nas su naučeni, kaže, ej, mi nećemo ništa da radimo, a onda ćemo i da ometamo one koji bi da rade. Mi nećemo ništa da učimo, ali nećemo da damo onima drugima koji bi da uče, da slučajno ne pomisle da bi mogli da uče. A onda ćemo svakog meseca na kraju, negde pred peti, deseti, pred isplatu, da kažemo dajte nam plate kao da smo radili. I vi sad gledate cirkus, dragi prijatelji u našoj zemlji, kako se približi kraj meseca, oni kažu, a da, mi nismo radili, mi smo u obustavi rada, ali znate, mi smo dolazili na posao, pa mi smo tu sad nešto sedeli smo sa đacima, pa sedeli smo. Nisi, bre, ti tu da sediš sa đacima, nego da ideš u učionicu da držiš časove, predavanja, daješ kontrolne zadatke, i da ta deca nešto nauče. I nisu ta deca tu zbog tvoje plate, nego si ti tu zbog njih. I onda su mislili, država se uplašila, sad će oni da nam drže lekcije, pa protest ovde, pa protest ovde. A da vas pitam nešto, dragi domaćini, gradite kuću, treba da platite i majstora i radnike. Ne dođe nijedan na posao mesec dana, a onda dođu i kažu, e, ja sam izračunao, ti si mi dužan dve i po hiljade majstorskih dnevnica, a meni si dužan hiljadu i dvesta za radničku dnevnicu. Ti kažeš, pa nisam radio. Jesam, jesam, ali nisam baš na građevini radio. Ali sam osmišljavao kako ću da je gradim. I sve vam je tako. E, ovde toga nema. Ili radi i zaradi platu, pa ćeš da je dobiješ. A ako nisi radio, nećeš da je dobiješ. I tačka. Tako se ponaša srpski domaćin. I dosta je bilo vašeg javašluka i vašeg bezobrazluka. Možeš ti da misliš šta hoćeš. Ali ne možeš da budeš plaćen za nerad. Jer se u ovoj zemlji plaća i poštuje rad. Ovde se poštuju radnici. 

-A onda su napali ministra Selakovića. Želim da vas obavestim, nije se to desilo u našoj zemlji, ne pametim, ja mislim 40 godina. 40 godina. Obaveštavam da smo uhapsili barabu koja je napala ministra Selakovića, ovo se u našoj zemlji nije desilo 40 godina. Napadač radi za jednu od Šolakovih firmi koja pripada Junajted grupi i batinaš je iz tih grupa za pritisak. Samo mu je ova firma neki Šopster, ona mu služi za prikupljanje batinaša. Što si gluplji, to si bolji, ali dobro je da služiš za Batinanje. E, u Srbiji batinaši će u zatvor, kriminalci će u zatvor, oni koji bi da ruše državu nasiljem, ti će u zatvor. I nema filozofije velike oko toga. Čisto kao suza. Ali možete da mislite da je bila neka žena kako bi oni tukli. Oni sa najvećom sladostrašću napadaju žene. I zato hoću pre svega vama, drage dame, ne napadaju oni njih ljubaznošću i pažnjom kao što to normalni muškarci čine. Oni vole da tuku žene. Vole da tuku žene kad kasne u kafanu. Vole da tuku žene zato što im se ne sviđa njihov otac ili majka. Vole da tuku žene zato što su nervozni. To su najgori probisveti na kugli zemaljskoj koje preziremo.

– I zato, drage dame, srećan vam praznik. Srećan vam praznik. Borićemo se protiv takvih probisveta i pobeđivaćemo ih uvek. A ja sam, ja sam umesto cveta za svakog od vas doneo jedno iznenađenje koje sam juče najavio. Idemo u Narodnu skupštinu u proceduru sa zakonom o alimentacionom fondu. Šta to znači? To znači da kad muškarac neće da izdržava svoju decu, a razvija se od žene, pa voli da se tu žvaće i sudi po tri, pet i deset godina, samo da ne bi izvršavao svoju obavezu prema deci i supruzi, mi ćemo odmah da platimo alimentaciju ženi, da može da izdržava i sebe i decu, da deca ne pate ni jedan jedini dan, a onda će država da goni takve muškarce.

– Ja mislim da je to veliki i važan poklon. Žene su, znate, uvek odgovornije i ozbiljnije od nas muškaraca. Žene gledaju u budućnost. Žene, za razliku od nas, ne žive za jedan dan. One dobro razumeju šta je to što ih čeka, dobro razumeju šta je to što čeka društvo, dobro razumeju šta je to što čeka zemlju. I uvek se ponašaju odgovornije od nas. Nisu žene te kojima možete da kažete operi i opeglaj, i urade one to. Niko od nas to ne radi, makar ako se mi hvalili da radimo i pomažemo nešto negde. Ali one i rade i zarađuju isto koliko i mi. I sve to pa puta dva kod kuće. Pa o deci uvek, ili ponajmanje brinemo mi, uvek brinu žene, uvek brinu majke, uvek brinu sestre, uvek brinu bake i na kraju krajeva. Ja imam dva sina i jednu ćerku. Ako doživim pa još malo ostarim, pa ko će o meni da brine nego ćerka. Da neće ova dvojica. Oni će da me vole ceo život. A ima možda kod mene i malo toga što ima kod svakog oca. Nema ljubavi takve kao što je ljubav oca prema ćerki, pa možda sam i pretarao, možda i nisam sasvim objektivan.

– Ali je to istina. I zato, drage žene, drage majke, bake, ćerke, sestre, hvala vam za sve. Hvala vam za to što čuvate naše društvo, našu zemlju. Hvala vam za vašu odgovornost, hvala vam za vašu brigu, hvala vam za vašu podršku u svemu. Hvala vam za sve što ste činile i što ćete činiti za Srbiju. I nikada nemojte da se umorite, jer mi, muškarci, smo uvek umorni. I hvala vam na tome što znam da nećete.

– Obojnu revoluciju su organizovali pre svega zbog toga što su hteli da sruše Srbiju, da Srbija ne bi mogla da čuva Kosovo i Metohiju i svoj narod na Kosovu i Metohiji i da Srbija ne bi mogla da pomogne svojoj braći i narodu u Republici Srpskoj. Zato su rušili Srbiju. Rušili su je po svaku cenu, u ogromnim novcem, milijardama evra. Na svaki način pokušavali i sad je došlo do kraja. Sad će da pokušaju poslednjim nasilnim aktom nešto da urade i onda je kraj. Nemojte da brinete, ne zbog toga što nema razloga za brigu. Toliko su učinili da razore Srbiju. Nikada dva lošija meseca po pitanju stranih direktnih investicija nismo imali u prethodnih deset godina nego poslednja dva meseca. Razorili su Srbiju. Sve što su radili, radili su protivzakonito. Blokirali puteve, sprečavali ljude da koriste svoje ustavno pravo na slobodu kretanja. Maltretirali ljude gde god su stigli, šta god su stigli, su radili. Bili smo trpeljivi i strpljivi.

– Počeli su da izazivaju haos svakoga dana, svakog bogovetnog dana, ne bi li mogli da kažu da ih je tobož neko negde napao ili ne znam šta se dogodilo. Prvo sam im bio nenadležan, pa nećemo mi kod Vučića, ali hoćete u Brisel, zato da idete, pošto su vam oni nadležni, a Vučić nije, kao predsednik Srbije. Pa nije nadležan, pa nije nadležan. Što me čekaju ovi pištavci ovde njih 300, pa zviždi ako sam nenadležan. Pa ako ja nisam nadležan, što mene čekate, što ne čekate nekog drugog ako nisam nadležan. Nego izgleda da sam nadležan, a vaše pištanje me samo motiviše još više da radim, ne da pištim kao vi. I da se borim za Srbiju, da se borim i za Smederevo i za Planu i Palanku i svako drugo mesto u našoj lepoj zemlji. I odmah da vam kažem, strancima koji su sve ovo organizovali, ponadali ste se da ćete da srušite Srbiju. Pravite se blesavi da ne vidite nasilje u Skupštini, da ne vidite nasilje nad decom studentima, da je to neko nad nekim drugim studentima uradio kao oni sinoć, oni bi 50 saopštenja izdali. Ali neće da brane srpsku decu i srpske studente i one koji hoće da uče. E, vama iz Evrope i sveta da poručim. Kosovo i Metohija su srce Srbije. Republiku Srpsku vam nećemo dati da uništite kako ste planirali. A sad možete da pišete koliko hoćete. I u Briselu i na svakom drugom mestu.

– Dragi prijatelji, ostalo nam je u zemlji mnogo posla. Moraćemo, kad konačno shvate da im je propala ova obojna revolucija u kojoj bi najgori, najgori hteli da dođu na vlast. Od Đilasa, Marinike, Ponoša, Miloša Jovanovića, svih ostalih batinaša. Kada shvate da im je to propalo, moraćemo da zasučemo i zavrnemo rukave. Moraćemo da radimo više nego ikada. Da ponovo podignemo zemlju kao Feniks iz pepela. Da ostavimo našoj deci pravu budućnost. Da imaju fabrike, da imaju gde da rade. Da imaju bolje puteve, da imaju pruge, da imaju moderne bolnice. Da imaju pozorišta, da imaju stadione. Da mogu da imaju budućnost u svojoj zemlji. Vrate li se ovi? Vratit će nas u prošlost. Pokraće i opljačkaće sve kao što su već učinili i uništiti i ono što smo do sada izgradili. Nemojte da mislite da je moguće, odnosno da nije moguće da se to desi. Moguće itekako. Ja sam pre dva dana, kao ponosni predsednik Srbije, ili juče, razgovarao sa predsednikom Ruske Federacije, Vladimirom Vladimirovičem Putinom. Razgovarao sam sa njim. Razgovarao sam sa njim i Vladimir Putin mi je rekao, kada smo krenuli da pričamo o situaciji u našoj zemlji, on mi je rekao da odlično znaju šta se zbiva u našoj zemlji. “Pratimo, sve pratimo i sve znamo. Da, jasno je da je reč o spoljnom mešanju, o obojnoj revoluciji, jer Ruska Federacija uvek će podržavati vas, legalno i legitimno izabrano rukovodstvo Republike Srbije, a vi se, predsedniče i prijatelju, držite i borite.” Ja samo pitam kako nekim drugima to nije jasno. Amerikanci kažu, Trampov deo administracije, ne one duboke države, kaže protiv smo nasilja koje se dogodilo u Narodnoj skupštini Srbije. To ne može da se toleriše. Jedino ko ćuti, koji pravi paralele, su oni upravo koji su sve ovo pokušali da organizuju. I zato im ponavljam još jednom. Sačuvaćemo slobodu, nezavisnost i suverenost Srbije. Čuvaćemo Kosovo i Metohiju kao deo Srbije i nećemo vam dati da uništite Republiku Srpsku kao što ste planirali. 

– I ne treba tu da osuđujemo našu decu, neku drugu, koja su u nekom svom filmu i koje ne razumeju šta je to što se dešava i kako bi neki političari da ih zloupotrebe. Moramo da osuđujemo te političare i one profesore i nastavnike koji odlično znaju šta im je posao, a sve rade, samo svoj posao ne rade. Vi pogledajte, ja sam se nasmejao, to mi je neko pričao kao vic, ja sam pomislio. Kaže, juče rekttor Đokić četiri meseca u kancelariju nije ušao. Znate li kada nije radio Beogradski univerzitet? Samo za vreme Prvog svetskog rata. Samo za vreme Prvog svetskog rata. I za vreme Drugog svetskog rata su profesori dolazili i držali predavanja i deca polagala ispite. A ovi spolja koji organizuju obojenu revoluciju hteli su da kažu, pogledajte kakva je katastrofa, zato nema nastavnika bilo čega drugog. Valjda je bilo mnogo lepše tokom Drugog svetskog rata. Vidite sa kakvim pokvarenim ljudima imamo posla. I političarima i profesorima koji takve političare podržavaju.

– A onda je taj učitelj rekao da četiri meseca nije ušao u kancelariju. Četiri meseca ništa nije radio. Ništa, pod milim bogom. Ušao u kancelariju i kaže, pozivamo sve na generalni štrajk sutra. Četiri meseca ne radiš ništa pa posle četiri meseca pozivaš. Četiri meseca nerada zoveš na još jedan dan generalnog štrajka. A štrajk je i danas. Štrajkovaće i sutra. I štrajkovaće i još ko zna koliko. Ali će svakog petog u mesecu da traži platu. Platu nemoj slučajno da mu kasni. E sad, majstore, krompir. Krompir. Pa lepo se ti vrati tamo da radiš. Da zaradiš svoju platu, a ne da se praviš pametan. I da kažeš nije ti posao da učiš decu nego ne znam šta da radiš.

– Na kraju, mnogo sam srećan što vas vidim. Mnogo ovde mladih ljudi u ovim majicama “Živi Gavrilo”. Nekako se pogodilo. Pogodilo se to da Sonja Ilić koja je tri puta pokušavala vantelesno da dobije dete sa svojim suprugom Na kraju su uspeli u 44. godini. Možete misliti sreće za porodicu. I zamalo da im zlikovci unište najveću sreću u životu. I gledao sam supruga, Sonjinog, koja je rekla na televiziji da li mi se nešto dešava ženi ili detetu. A gde ćeš ti, Miloše Jovanoviću? Gde ćeš ti? Šta da radi čovek kad izgubi ono jedino što u životu ima? Ono za šta je živeo do tada. Srećom, Jasmina Obradović se oporavlja. Karanac mislim da se oporavila. Sonja je dobro. Čeka bebu, malo će ranije da se porodi. I to je simbol pobede života. Simbol pobede pristojne Srbije. Normalne Srbije nad sileđijama i nasilnicima. Simbol pobede je mali Gavrilo, čije rođenje čekamo. Daj meni jednu majicu da imam. Ima li negde? Živi Gavrilo! Do konače pobede, živeće i Srbija! Hvala.