Đukanović na 43. sesiji Saveta za ljudska prava: Više napada na Crnu Goru

Đukanović na 43. sesiji Saveta za ljudska prava: Više napada na Crnu Goru

Predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, obraćajući se učesnicima 43. sesije Saveta za ljudska prava u Ženevi, rekao je da je njegova država posvećena univerzalnim vrednostima modernih demokratija.Naglasio je da je kontinuirana politika Crne Gore da bude akter mira i bezbednosti i saradnje u regionu, i kao lider u procesu evropskih integracija promoter najviših evropskih vrednosti, proizilazi iz viševekovne tradicije negovanja multikulturalnosti i suživota.

“Na nama je odgovornost da štitimo prava naših građana, njihovu univerzalnost, da jačamo borbu protiv diskriminacije, rasizma, antisemitizma i svih oblika netolerancije; da prihvatamo najviše standarde i unapređujemo uslove za implementaciju,” rekao je Đukanović.

On je iskoristio priliku da govori o nedavno usvojenom Zakonu o slobodi veroispovesti.Na iberalan način u skladu sa najsavremenijim legislativnim standardima, rekao je on, ovim Zakonom se učvrćuje sloboda veroispovesti, uređuje pravni položaj verskih zajednica i garantuje ustavni princip odvojenosti crkve od države.

“Postupak izrade zakona trajao je 5 godina, uz inkluzivan dijalog sa svim zainteresovanim stranama, uključujući sve verske zajednice u zemlji i relevantne međunarodne organizacije, u prvom redu Venecijansku komisiju čije su preporuke u potpunosti prihvaćene. Ovim zakonom je zamenjen zakon iz 1977. godine iz perioda komunističke Jugoslavije. Međutim, već u pripremi, a posebno nakon njegovog usvajanja Crna Gora se suočila sa optužbama od strane samo jedne verske zajednice, i sa brutalnom medijskom kampanjom dominantno iz bližeg okruženja, s veštim manipulacijama i pokušajima da se država optuži da namerava da otima crkvenu imovinu i menja njihovu viševekovnu namenu. Uz to, u međunarodnim forumima, uključujući i ovaj dom, mogle su se čuti optužbe da Crna Gora sprovodi politiku diskriminacije i krši verske slobode.

Naravno, sve ovo ima svoju tipično balkansku predistoriju, o čemu nažalost nemam vremena da vas upoznam,” rekao je Đukanović.

Dodao je da želi da potvrdi da je usvajanjem ovog zakona Crna Gora potvrdila da je građanska država, multietnička demokratija i društvo koje želi da kroz reforme i modernizaciju bude sastavni dio savremene evropske civilizacije.

“Zbog toga se suočavamo sa višestrukim udarima, iznutra i izvana, kroz otvorenu spregu crkve s nacionalističkim vansistemskim djelovanjem, usmjerenim na urušavanje pravnog poretka i negiranje građanskog i multietničkog karaktera crnogorske države, što bi u krajnjem značilo povratak na srednjovjekovni sistem u kojem je crkva bila iznad države i građana. Međutim, stabilnost naše zemlje nije ugrožena,” naglasio je Đukanović.

Dodao je da će se Crna Gora ovo unutrašnje pitanje rešiti na miran način, i tako odbraniti koncept u kojem svi građani, i sve verske zajednice, imaju ista prava i ravnopravan položaj.

“Crna Gora ostaje opredeljena da dalje izgrađuje svoj kredibilitet poštovaoca i zaštitnika ljudskih prava. Verujem da ćemo time na najbolji način zadobiti vaše poverenje i podršku za kandidaturu za članstvo u Savetu za period 2022-2024,” zaključio je Đukanović./ibna