Dvodnevni 11. sastanak Zajedičkog komiteta Severne Makedonije i Bugarske počinje danas

Dvodnevni 11. sastanak Zajedičkog komiteta Severne Makedonije i Bugarske počinje danas

Sadržaj udžbenika istorije Severne Makedonije za srednjovekovni period i rani osmanski period biće tema 11. sastanka Zajedničkog komiteta za istorijska i obrazovna pitanja Severne Makedonije i Bugarske, koji će se održati danas i sutra. Na prethodnom sastanku pregledane su i odobrene preporuke za bugarske udžbenike za ove periode.

Tema razgovora biće moguća zajednička proslava datuma u vezi Goce Delčeva, a sastanak će se održati online zbog situacije sa pandemijom COVID-19, kako je Komisija obavestila agenciju MIA.

Dan pre sastanka, kopredsedavajući komisije Dragi Georgiev iz Severne Makedonije i Angel Dimitrov iz Bugarske izneli su različita gledišta o najnovijim dešavanjima tokom konsultacija Skoplja i Sofije.

U izjavi Bugarskoj nacionalnoj televiziji (BNT), Dimitrov je primetio da postoje razlike između političara i istoričara.

„Političari s obe strane žele napredak, ali istoričari Severne Makedonije u komisiji čine sve što je moguće da se to ne dogodi“, rekao je.

Rekao je da se raduje novom sastanku Komisije za istorijska pitanja, ali je izrazio nadu da će oni preduzeti bar mali korak napred.

„Oduvek smo želeli da radimo više sporim tempom, ali to se nije dogodilo. Za narednu godinu zakazano je samo pet sastanaka, što nije dovoljno”, rekao je Dimitrov, koji je takođe bivši bugarski ambasador u Severnoj Makedoniji. Smatra da takav pristup odlaže rešavanje sporova u bliskoj budućnosti.

Profesor Georgijev je u izjavi za Radio Slobodna Evropa izrazio iznenađenje izjavom svog kolege koji je, između ostalog, izjavio da je bugarska pozicija jedinstvena i politički monolitna, za razliku od makedonske.

„Iznenađen sam snažnom političkom izjavom akademskog kolege i specijalnog tela, uoči novog sastanka. Stav monolitne političke pozicije u odnosu na poglede iz prošlosti podseća na odjek druge ere. Takođe, akademski je neprihvatljivo organizovanje našeg rada zasnovanog na političkim zahtevima i stavovima “, rekao je Georgiev.

Na poslednjem sastanku u oktobru u Skoplju, istoričari iz Severne Makedonije i Bugarske nisu postigli napredak u vezi sa Goceom Delčevim, iako su na stol stavljene nove ideje i predlozi o njegovom liku i delu.

„Postoje mali pomaci napred i za mene je to trenutno važno. Proces razgovora se nastavlja, sa svim poteškoćama i svim osetljivim pitanjima na stolu. Molim za strpljenje i veću pažnju od nas i naših kolega u Bugarskoj, kako bi se o pitanjima moglo razgovarati sa što manje emocija i intenziteta. Samo na taj način stvari se mogu prevazići, rekao je Georgijev.

Dimitrov je tada poslao poruku da očekuje odgovorno ponašanje prema istorijskim događajima kako bi se postigla situacija u kojoj više neće biti problema. „Identitet Goce Delčeva određuje on sam, a ne mi. Takav je kakav je. To je njegova porodica, sredina u kojoj se formira kao pojedinac. To je identitet”, rekao je Dimitrov.

Sastanak u oktobru bio je prvi za ovu godinu. U junu je Komisija održala virtuelni sastanak na kojem je razgovarala o sadržaju zapisnika sa devetog sastanka.

Zajednički komitet za istorijska i obrazovna pitanja Severne Makedonije i Bugarske, koji odlučuje o zajedničkom slavljenju ličnosti i događaja iz zajedničke istorije i pomaže u prevazilaženju različitih interpretacija, do sada je postigao određeni napredak u poređenju sa antičkim periodom i srednjim vekom.

Do sada je u periodu od dve godine Komisija organizovala zajedničku proslavu pet istorijskih ličnosti značajnih za istoriju i kulturu makedonskog i bugarskog naroda, ali i drugih naroda na Balkanu i u Evropi – svetih Ćirila i Metodija, Svetog Klimenta, Svetog Nauma i cara Samuila. Odobrene su preporuke za poboljšanje istorijskih knjiga za šesti razred u Severnoj Makedoniji i peti razred u Bugarskoj, koji se odnose na antički period, kao i predlozi za unapređenje udžbenika za 6. razred / 7. razred

Obe strane su potvrdile procene da će najteži period za ispitivanje biti događaji i ličnosti 19. i početkom 20. veka, period pojave kulturnih, intelektualnih i političkih pokreta koji se odvijaju u zemlji, gde postoje ozbiljni razlike u obe istoriografije. / ibna