EC revidirala predviđanje grčkog ekonomskog rasta na niže

EC revidirala predviđanje grčkog ekonomskog rasta na niže

Evropska komisija je “zamrznula” očekivanja rasta grčke vlade, jer jesenje ekonomske prognoze objavljene juče pokazuju 1,8% rasta u 2019. i 2,3% u 2020., -0,2% i -0,5%, u odnosu na ciljeve postavljene u budžetu. Za 2021. predviđa se da će ponovo pasti na 2%.

Istovremeno, Komisija postavlja rekordni „opšti suficit države“ (uključujući servisiranje duga) za ovu godinu, sa 1,3% BDP-a i predviđa da će u 2020. godini ostati visok (1,1% i 1%. u 2021. respektivno). Prema Komisiji, to se postiže četvrtu godinu zaredom, što bi trebalo da doprinese bržem smanjenju grčkog duga, za koji se procenjuje da će porasti na 175,2% u 2019. godini, dok se predviđa da će pasti na 169,3% u 2020. i na 163,1% u 2021.

Stoga autori izveštaja komentarišu da će se usprkos usporavanju ekonomskog rasta grčka ekonomija očekivati da ostane „otporna“ na slabo spoljno okruženje. „Tekući oporavak će verovatno biti podržan prihodima od izvoza i merama fiskalne politike čiji je cilj pojačanje investicija i smanjenje troškova rada“, objašnjavaju autori.

Spori rast u evrozoni

Komisija posebno upozorava da se, kako izleda, u celini evropska ekonomija „kreće ka produženom periodu sporijeg rasta i blage inflacije“ i dalje revidira svoje prognoze za evrozonu i EU. Predviđa se da će BDP evrozone porasti sa samo 1,1% u 2019. i 1,2% u 2020. i 2021. godini, a pad će biti za 0,1 procenat u 2019. godini (sa 1,2%) i 0,2 procentualna poena u 2020. godini (sa 1,4%). Za EU u celini, predviđa se da će BDP porasti za 1,4% u 2019., 2020. i 2021. godini, u poređenju sa prognozom od 1.6% u letnjem periodu.

Predviđa se da će se “spori izgledi za ekonomiju evrozone odraziti na umereni rast izvoza”, primećuje se u izveštaju Komisije o Grčkoj, dodajući, međutim, da “uticaj verovatno neće biti tako jak zbog stalnog porasta udela grčkog izvoza na globalnom tržištu”. Pored toga, ističe se da se očekuje pomak u sastavu poreskih prihoda prema „manje iskrivljenim porezima“, u kombinaciji sa „merama socijalne politike“, koji će podržati investicije i rast zaposlenosti./ibna