ECSS konferencija istakla ljudska prava kao osnovu oporavka nakon pandemije koronavirusa

ECSS konferencija istakla ljudska prava kao osnovu oporavka nakon pandemije koronavirusa

Usvajanjem zaključaka u Kairu, Egipat, završena je međunarodna konferencija “LJudska rava: Izgradnja post-pandemijskog sveta”, koju je organizovao Egipatski Centar za Strateške Studije (ECSS).

Dan ljudskih prava 2020, obeležen 10. decembra, održan je pod temom „Oporavi se bolje – založi se za ljudska prava“. Odabrana tema, sinhronizovano sa pandemijom Covid-19, naglasila je važnost sagledavanja ljudskih prava iz višestrane, sveobuhvatne perspektive.
Izbijanje koronavirusa otkrilo je duboko ukorenjene neravnoteže od kojih ljudska prava trpe na domaćem i globalnom nivou, što je doprinelo proširivanju posledica pandemije.

Virus je pogodio sve svetske zemlje, pogađajući društva u svojoj osnovi i preteći im na zdravstvenom, socijalnom, političkom i ekonomskom frontu. Pandemija je povećala nivo siromaštva i donela nejednakost, diskriminaciju i isključenost. Takođe je pogoršala višedecenijske izazove, poput nasilja i sukoba, nezaposlenosti i slabih mreža socijalne sigurnosti. Kriza koronavirusa pokrenula je pitanja o ravnoteži vezanoj za ljudska prava, među kojima su najvažniji životi građana nasuprot ekonomiji, demokratija naspram autoritarnosti, privatnost nasuprot cenzuri, i konačno

Čini se da će svet ući u fazu „oporavka“, dok je iscrpljen, manje bogat i napet, što zahteva nove globalne aranžmane, posebno s obzirom na to da postojeći koji su se pojavili posle Drugog svetskog rata ne čine odgovarajućim sa globalnim dilemama u nastajanju. Ovo je dodatak onome što izgleda kao povlačenje uloge UN-a prema savremenim globalnim problemima.

Sigurno je pretpostaviti da se svet suočava sa nezapamćenim izazovima; čak ni kada je španski grip odneo živote 50 miliona ljudi. Tada nije postojala međunarodna organizacija niti međunarodna struktura za ljudska prava. Stoga se čini jasno da se svet suočava sa istorijskim trenutkom koji definiše.

Stoga je ključna poruka Dana ljudskih prava bila usredsređena da obezbedi da su ljudska prava osnovna za napore na oporavku nakon koronavirusa, verujući u nemogućnost postizanja zajedničkih globalnih ciljeva bez pružanja jednakih mogućnosti za sve i rešavanje nejednakosti, isključenja i diskriminacije. Drugim rečima, u poruci se naglašava važnost ljudskih prava u obnovi sveta u kojem želimo da živimo i potreba za globalnom solidarnošću i međuzavisnošću.

Preporuke:

– Pandemija je otkrila potrebu za uspostavljanjem mehanizama „ranog upozoravanja“. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) odredila je koronavirus kao pandemiju 11. marta 2020. godine, odnosno skoro četiri meseca nakon njegove pojave. Izgubljeno je mnogo vremena koje je moglo doprineti spašavanju života ljudi i suzbijanju njegovog širenja.

– Koronavirusna kriza podstakla je na neophodnost proširenja ovlašćenja SZO, na način sličan onom Saveta bezbednosti UN koji je ovlašćen da održava međunarodni mir i bezbednost, na osnovu svoje uloge u zaštiti ljudskog zdravlja. Ulogu SZO treba proširiti na “zvona za uzbunu”, motivisati zemlje na tačnu saradnju i razmenu iskustava i podstaći globalnu medicinsku i naučnu zajednicu da se suoče sa pandemijom.

– Naglašavajući potrebu za suočavanjem sa svim oblicima nejednakosti u vezi sa pravom na zdravlje, među kojima je najvažniji pravičan pristup vakcinama i različitim vrstama lečenja.

– Potreba za pružanjem svih oblika podrške i zaštite ženama od pretnji po njihovo zdravlje.

– Uspostavljanje dodatnih programa zaštite i nege dece u siromašnim i marginalizovanim područjima kako bi se osigurao njihov rast u odgovarajućem okruženju.

– Pružanje dodatne podrške izbeglicama i migrantima tokom katastrofa, posebno zdravstvenih kriza.

– Potreba da se razmotri usvajanje fleksibilnijih, inkluzivnih i dinamičnijih obrazovnih sistema kako bi se izbegli poremećaji u vreme kriza.

– Isticanje prava na digitalnu transformaciju i potrebe za premošćavanjem rupa u znanju.

– Mobilizacija resursa na regionalnom i međunarodnom nivou za podsticanje napora na održivom razvoju koji uzimaju u obzir prava sadašnjih i budućih generacija, kao i dimenzije životne sredine.

– Rasprava o novom tripartitnom socijalnom ugovoru između države, građana i civilnog društva u vezi sa suočavanjem sa vanrednim situacijama za suočavanje sa pandemijom.

– Isticanje uloge meke moći kao alata za suočavanje sa krizama sa kojima se suočavaju društva, uključujući zdravstvene krize.

– Isticanje važnosti uloge civilnog društva – ključnog stuba u boljem post-koronavirusnom svetu – u promociji ljudskih prava, kao višedimenzionalnog pitanja. / ibna