EK: “Crna Gora je nastavila da se u potpunosti usklađuje sa svim zajedničkim stavovima i deklaracijama spoljne i bezbednosne politike EU”

EK: “Crna Gora je nastavila da se u potpunosti usklađuje sa svim zajedničkim stavovima i deklaracijama spoljne i bezbednosne politike EU”

Evropska komisija objavila je danas izveštaje o zemljama za šest država zapadnog Balkana i Tursku. U izveštaju o Crnoj Gori se ističe da se “u perspektivi, Crna Gora bi se trebala posebno fokusirati na politiku konkurencije, ekonomsku i monetarnu politiku, statistiku i finansijsku kontrolu, a posebno na funkcionisanje pravosuđa i slobodu izražavanja. Jačanje administrativnih kapaciteta za osiguravanje primene pravnih  tekovina EU  ostaje važan izazov za Crnu Goru. Crna Gora je nastavila da se u potpunosti usklađuje sa svim zajedničkim stavovima i deklaracijama spoljne i bezbednosne politike EU”.

Takođe se navodi da su “izveštajni period obeležile tenzije i nepoverenje između političkih aktera i nizak nivo poverenja u izborni okvir. Zbog pandemije COVID-19, parlament nije bio aktivan u ranim mesecima 2020. godine, a potom je raspušten zbog parlamentarnih izbora 30. avgusta”.

U izveštaju se kaže da nijedna politička stranka nije bojkotovala izbore na kojima je učestvovalo 11 kandidatskih lista.

“Prema preliminarnim nalazima Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS / ODIHR), izbori su bili konkurentni i njima se upravljalo transparentno i efikasno, ali su se odvijali u okruženju visoko polarizovanom oko pitanja crkve, i nacionalnog identiteta. Kampanja je bila mirna uprkos često sukobljenim tonovima. Učesnici su mogli da prenesu svoje poruke, ali OEBS / ODIHR je izrazio niz zabrinutosti u vezi sa neprimerenom prednošću za vladajuću stranku i neuravnoteženim izveštavanjem u medijima,” navodi se u izveštaju.

Izbori su rezultirali promenom sastava vladajuće većine bez presedana. Novi parlament treba da nastoji da pronađe široki međustranački i društveni konsenzus i da u praksi pokaže svoju posvećenost crnogorskom programu reformi EU, što je od vitalnog značaja za napredak zemlje na njenom putu ka EU; kao i uključiti se u transparentan, odlučan i inkluzivan dijalog o primeni izvanrednih preporuka OEBS-a / ODIHR-a.

U decembru 2019. godine, zbog nedostatka kvoruma, parlament je doneo samo glasovima do tada vladajuće većine neka zakonska rešenja usmerena na delimično adresiranje preporuka OEBS / ODIHR. Usvojene promene nisu značajno uticale na postojeći izborni okvir, sa izuzetkom finansiranja kampanje. Izuzetne prioritetne preporuke OEBS / ODIHR-a, poput profesionalnosti, nepristrasnosti i transparentnosti izborne administracije; registracija kandidata i mehanizmi za potvrđivanje verodostojnosti potpisa birača; nadzor medija tokom izborne kampanje, revizija biračkog spiska; mere protiv zloupotrebe državnih resursa i rodno uravnotežene političke zastupljenosti na izborima, i dalje su nerešene. Stoga, revizija izbornog okvira na sveobuhvatan i inkluzivan način ostaje na čekanju.

Novi predsedavajući Državne izborne komisije (DIK) imenovan je u martu 2020. godine. Napori da se poveća transparentnost i odgovornost u radu DIK-a moraju se nastaviti. Uprkos višestranačkom dogovoru da se lokalni izbori održe istog dana, pravni okvir i dalje predviđa njihovo sprovođenje na neodređenoj osnovi. Ostaje da se odluči kada će novi sistem biti primenjen.

Politička scena pre izbora u avgustu 2020. bila je fragmentirana, polarizovana i obeležena nedostatkom istinskog političkog dijaloga. Tokom 2019. godine preduzeti su neki početni koraci ka ponovnom uspostavljanju političkog dijaloga u parlamentu uz delimično učešće opozicionih partija u radu privremenog parlamentarnog odbora. Međutim, članovi opozicije prekinuli su svoje učešće nakon što je vlada podnela nacrt zakona o verskim slobodama ili uverenjima za plenarno usvajanje. Ovo poslednje rezultiralo je velikim verskim protestima od decembra 2019. godine, koji su privremeno zaustavljeni u proleće 2020. godine, usled krize COVID-19.

“Ishod parlamentarnih izbora utire put za povratak političke rasprave u parlament. Aktivno i konstruktivno učešće svih strana potrebno je da bi se poboljšala parlamentarna odgovornost, nadzor izvršne vlasti, demokratska kontrola, bolji kvalitet zakonodavstva i omogućila imenovanja na ključni način. U 2019. i prvoj polovini 2020. godine parlament nije mogao da obezbedi potrebnu 2/3 većinu za važna imenovanja sudija i stoga se ključne funkcije pravosudnog sistema ispunjavaju na osnovu vršioca dužnosti. Mandat vrhovnog državnog tužioca istekao je u oktobru 2019. godine i ostaje da se imenuje njegov naslednik,” kaže EK u izveštaju.

Nije bilo novih pomaka u političkom i pravosudnom praćenju navodne zloupotrebe javnih sredstava u političke svrhe stranke koja se dogodila 2012. godine („afera sa audio zapisima“). U vezi sa „aferom sa kovertama“ iz januara 2019. godine, podignute su optužnice za pranje novca protiv dvojice optuženih. Ovi slučajevi zahtevaju kredibilan, neovisan i efikasan institucionalni odgovor.

Crna Gora je i dalje umereno spremna za primenu  pravne tekovine EU  i evropskih standarda u oblasti  pravosuđa i u celini je postigao ograničen napredak, naime kontinuiranom primenom IKT strategije za pravosuđe. Prošlogodišnje preporuke u vezi sa pravosuđem adresirane su samo delimično. Ostaju izazovi, posebno u pogledu nezavisnosti, profesionalnosti, efikasnosti i odgovornosti pravosuđa. Odluka Sudskog saveta o ponovnom imenovanju sedam predsednika sudova, uključujući predsednika Vrhovnog suda, na najmanje treći mandat, izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog tumačenja Pisma Sudskog saveta i duha ustavnog i zakonskog okvira, koji ograničava ta imenovanja na najviše dva mandata kako bi se sprečila prevelika koncentracija vlasti u pravosuđu. To nije u skladu sa preporukama GRECO-a o nezavisnosti sudstva,

Crna Gora je postigla određeni nivo pripreme u  borbi protiv korupcije. Ostvaren je ograničen napredak u prošlogodišnjim preporukama koje su samo delimično adresirane u pogledu dosadašnjih rezultata u pogledu represije i sprečavanja korupcije i novog institucionalnog okvira za Kancelariju za povraćaj imovine.

Crna Gora ima određeni nivo spremnosti / umereno je pripremljena u  borbi protiv organizovanog kriminala. Postignut je određeni napredak, uključujući i adresiranje prošlogodišnjih preporuka, posebno u pogledu stvaranja centralizovanog registra bankovnih računa, jačih kapaciteta i profesionalnosti policije i povećanog broja tekućih postupaka o oduzimanju imovine. Utvrđeni su početni dosijei istraga trgovine ljudima i pranja novca. Dalje je poboljšana unutrašnja organizacija i koordinacija agencija za sprovođenje zakona, što se odrazilo na sve veći broj istraga, hapšenja i zaplene. Međutim, Crna Gora i dalje treba da se pozabavi nekim osnovnim i sistemskim nedostacima u svom krivičnopravnom sistemu, uključujući način na koji se predmeti organizovanog kriminala vode na sudovima.

O  osnovnim pravima, Crna Gora je postigla određeni napredak. Zakonodavni i institucionalni okvir u oblasti osnovnih prava sada je većim delom uspostavljen. U julu 2020. godine Parlament je donio zakon o životnom partnerstvu istopolnih parova, čime je Crna Gora postala prva zemlja u regionu koja je regulisala status istopolnih parova. Osnaženi su kapaciteti institucija za ljudska prava i Ministarstva za ljudska i manjinska prava, a poverenje u kancelariju Ombudspersona se povećava. Međutim, važni izazovi ostaju u obezbeđivanju efikasne primene nacionalnog zakonodavstva o ljudskim pravima. Izveštaji o prekomernoj upotrebi sile u policiji i navodi o mučenju zahtevaju brze i efikasne istrage. Etnički i verski motivisani napadi u kontekstu izbora u avgustu 2020. godine ozbiljno zabrinjavaju. Potrebni su dalji napori da se ljudska prava integrišu u sva područja rada, javne politike i sektore. Grupe u nepovoljnom položaju, uključujući Rome i Egipćane, i osobe sa invaliditetom i dalje se suočavaju sa više vrsta diskriminacije i poteškoća u sprovođenju svojih prava u upravnim i sudskim postupcima. Rodno zasnovano nasilje i nasilje nad decom i dalje predstavljaju pitanja koja ozbiljno zabrinjavaju.

Tokom izveštajnog perioda Crna Gora nije postigla napredak u pogledu  slobode izražavanja . Iako je postignut napredak u zakonodavstvu o medijima, ovo je zasenjeno hapšenjima i postupcima protiv urednika on-line portala i građana zbog sadržaja koji su postavili ili delili on-line tokom 2020. Važni stari slučajevi napada ostaju nerešeni, uključujući ubistvo glavnog i odgovornog urednika dnevnih novina,  Dan, i pucnjava istraživačkog novinara 2018. godine. I dalje postoje zabrinutosti oko uređivačke nezavisnosti i profesionalnih standarda nacionalnog javnog emitera RTCG. Medijska scena je i dalje visoko polarizovana, a mehanizmi samoregulacije i dalje slabi. Rastući obim dezinformacija širom regiona dalje je polarizovao društvo nakon usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti i tokom izborne kampanje.

Na području  migracija trend rasta broja dolaznih iregularnih migranata u 2018. godini potvrđen je u 2019. godini. Uhapšeno je 7.978 iregularnih migranata u 2019. godini, što je povećanje od 60% u odnosu na 2018. Svi privedeni migranti izrazili su nameru da zatraže azil, što je i dalje postavilo objekte za prijem u zemlju pod pritiskom. Crnogorske vlasti sprečile su 516 ilegalnih ulaska u zemlju i 1514 ilegalnih izlaza iz zemlje. Specijalno tužilaštvo (SPO) sprovelo je tri istrage o švercu migranata, u kojima je učestvovalo više od 40 ljudi. Evropski sporazum o statusu granične i obalske straže sa EU, potpisan u oktobru 2019. godine, stupio je na snagu 1. jula 2020. Primena prve zajedničke operacije prema Sporazumu pokrenuta je 15. jula. Crna Gora mora da nastavi napore da se nosi sa migracionim pritiskom,

Što se tiče  ekonomskih kriterijuma, Crna Gora je postigla određeni napredak i umereno se pripremila za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije. Zbog nižeg rasta investicija, ekonomija je usporila na održiviji tempo u 2019. Izvoz, posebno usluga, rastao je, ali nedovoljno da obuzda veliki deficit tekućeg računa. Stabilnost finansijskog sektora ojačana je nakon bankrota i rešavanja dve lokalne banke i jačanja okvira bankarske supervizije. Uslovi na tržištu rada su se poboljšali, ali stopa nezaposlenosti i dalje ostaje visoka, posebno među ženama, mladima, Romima i niskokvalifikovanim ljudima. Mere za aktiviranje rada i koordinacija između zapošljavanja i socijalnih službi zabeležili su ograničen napredak. Ekonomski izgledi Crne Gore znatno su se pogoršali od drugog kvartala 2020, pošto su mere karantina COVID-19 uvedene u aprilu zaustavile velike delove privrede.

Crna Gora je postigla određeni napredak i ostaje umereno pripremljena u pogledu svog kapaciteta da se nosi sa konkurentskim pritiskom i tržišnim snagama u EU. Ulaganje u znanje i ljudski kapital je vrlo skromno, što rezultira niskim nivoom inovacija i produktivnosti lokalnih kompanija.

Što se tiče sposobnosti Crne Gore  da preuzme obaveze članstva, važan posao na usklađivanju i pripremi za implementaciju  pravne tekovine EU se odvijao u većini oblasti. Zemlja je postigla dobar nivo pripreme u oblastima kao što su pravo kompanija, pravo intelektualne svojine, energetika i spoljna, bezbednosna i odbrambena politika. Umereno je pripremljena u mnogim poglavljima, kao što su slobodno kretanje robe, poljoprivreda i ruralni razvoj, kao i sigurnost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika. Crna Gora je na određenom nivou priprema u oblastima kao što su životna sredina i klimatske promjene, te socijalna politika i zapošljavanje. Dobar napredak postignut je u oblastima socijalne politike i zapošljavanja, finansijskih usluga, poljoprivrede i ruralnog razvoja i bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike i nauke i istraživanja.