Ekonomska diplomatija i spoljna politika

Ekonomska diplomatija i spoljna politika

Od grčkog premijera Kyriacosa Mitsotakisa se očekuje da na sastancima sa funkcionerima stranih zemalja promoviše pitanja koja zabrinjavaju zemlju, ali ne nužno u obliku zahteva.

Kiriakos Mitsotakis nije se pridržavao ovog pravila na sastancima u Parizu, Berlinu i Hagu. Pod motom “Grčka nije prosjačka zemlja”, otišao je u tri glavne prestonice – prve dve nesumnjivo – kako bi predstavio svoj program i uverio ih da neće imati problema kakve su imali sa prethodnom vladom.

Naravno, nije samo Aleksis Cipras postavljao pitanja i tražio političke pregovore da bi se prevazišao zastoj s Institucijama. Isto je bilo i sa Antonisom Samarasom, čiji je najgori primer njegova poslednja poseta Berlinu, gde je umesto zelenog svetla od Merkelove dobio duboko crveno, što je dovelo do njegovog pada. Kyriakos Mitsotakis u oblasti budžetskih obaveza sledi suprotnu taktiku. On ograničava pitanja na nivo institucija. Na pitanje o tome tokom jedne  od njegovih poseta, odgovorio je: “Videli smo kako su pregovori prethodnih vlada završili”.

Gospodin Mitsotakis, međutim, izbegava pokretanje nacionalnih pitanja. Ne samo „makedonsko“ pitanje, po kojem će, ako ponovi stavove zbog kojih je postao premijer, uništiti profil liberalnog reformatora koji pokušava da stvori. Napokon, njegove kolege nisu zaboravile njegov stav o Sporazumu iz Prespe.

U svoje tri posete, premijer se nije osvrnuo na ponašanje Turske u istočnom Mediteranu i Egeju, dok se osvrnuo na akcije Turske u Ekskluzivnoj Ekonomskoj Zoni (EEZ) Kipra. I tada je samo ponovio evropsko stajalište koje su formulirali Anastasiades i Cipras na prethodnim samitima EU i na sastancima zemalja evropskog juga.

Ni Kiriakos Mitsotakis nije pokazao svoj odnos prema na kiparskom pitanju. Naravno, kada je bio u opoziciji, na svakom koraku je iskazivao odnos prema makedonskom pitanju, a optužio je i Tsiprasovu administraciju za ponašanje Turske, tvrdeći da je „svojim neuspehom dozvolio Ankari da provodi svoju politiku“.

Navedeno pokazuje da, uprkos tome što je bio vođa konzervativne frakcije, Kyriakos Mitsotakis nije samo desničar ili nacionalista – kao što ga SIRIZA naivno optužuje – već on ide u suprotnom smeru. Vanjske probleme tretira kao neprijatnu obavezu. Gospodin Mitsotakis ima neoliberalno gledište, posmatrajući spoljnu politiku kroz prizmu ekonomije. Više preferira ekonomsku diplomaciju nego klasičnu spoljnu politiku. To je jasno rekao i u izjavama sa Markom Rutteom iz Haga, gde je zatražio holandsku ekspertizu u ovoj oblasti.

To bi verovatno bila dobra strategija da Grčka deli granice sa Belgijom i Švajcarskom. Ali graniči se sa Turskom i balkanskim zemljama, gde je istorija pokazala da se razlike ne rešavaju razvojem ekonomskih odnosa.

Nacionalna pitanja, međutim, takođe daju rezultate, a na domaćoj političkoj areni mogli bi se vratiti i ugristi vas za dupe.

U Prespanskom sporazumu, suočava se sa „nacionalističkim krilom svoje stranke“ koji očekuje od njega da ostane na tvrdoj liniji. Potpuna promena stava, koja je viđena tokom poseta u inostranstvu, već izaziva nezadovoljstvo.

U grčko-turskim pitanjima, desnica mu pravi zasedu. Uprkos zaštiti koju uživa prijateljskim medijskim statusom kuo, u nekom će trenutku postati očigledno da se provokacije Turaka u Egeju nastavljaju. Pored toga, sada se pojavljuje kiparsko pitanje, gde je uvek otvorena neka nova runda pregovora po Annanovom planu.

Nagoveštaj stava gospodina Mitsotakisa može biti i to da iz palate Maximos nije ni najavljen telefonski kontakt sa Nicosom Anastasiadesom u vezi sa njihovim sastankom sledeće nedelje. U ovim pitanjima mu neće pomoći ekonomska diplomatija; suočiće se sa očekivanjima koja je podsticao kada se nesmotreno zalagao da prikupi glasove „patriota“ ./ ibna