ELIAMEP: Istraživanje o odnosima Albanije i Grčke

ELIAMEP: Istraživanje o odnosima Albanije i Grčke

Odnosi između Albanije i Grčke i dalje su složena zagonetka u jugoistočnoj Evropi. Albanci i Grci su susedi sa širokim istorijskim, ekonomskim i socijalnim vezama,  učestvuju u istoj evroatlantskoj geopolitičkoj sferi i uglavnom se slažu oko šire makroistorijske političke agende regiona: uspostavljanja zdravih demokratija, jake tržišne ekonomije i vladavine zakona, kao i integracija čitavog Balkana u Evropsku uniju i NATO. Štaviše, dve zemlje su izašle izvan teškog razdvajanja hladnog rata intenzivnom interakcijom svih vrsta od početka 1990-ih pa nadalje. Takva interakcija povećala je vidljivost jedne zemlje / nacije drugoj, ali je u prvi plan izbacila stare stereotipe i strahove, kao i nove izvore nesuglasica i tenzija. Kao rezultat, Albanija i Grčka nalaze se u paradoksalnoj situaciji. Dva društva i ekonomije su u tesnoj međusobnoj povezanosti, ali diplomatski i politički odnosi i dalje su na probi i u skoro trajnom stanju nestabilnosti. Istovremeno, sve više neprijateljska retorika koja se manifestuje u elektronskim i društvenim medijima stvara plodno tlo da dve nacije potencijalno mogu razviti svoj identitet u suprotnosti jedna s drugom.

Albanska fondacija za otvoreno društvo udružila se sa Helenskom fondacijom za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP) u pokušaju da istraži ove faktore preispitivanjem osetljivog i teškog odnosa između Albanije i Grčke. Prvi korak ovog zajedničkog napora bio je istraživanje društvene baze za uzajamne pogrešne percepcije i stereotipe. Cilj je bio da se razumeju stavovi koje albanska i grčka nacija imaju jedni prema drugima i kako ta mišljenja mogu olakšati ili ometati izgradnju bližeg partnerstva između dve zemlje. U tom smislu, i kao prvi korak u širem naporu na povećanju međusobnog razumevanja, istraživački projekat imao je za cilj da dublje istraži stavove javnog mnenja dve zemlje o bilateralnim odnosima i različitim dimenzijama ovog složenog odnosa.

Zajednički istraživački projekat uključivao je paralelne ankete sprovedene u Albaniji i Grčkoj, a sprovodili su ih istraživački institut za analizu podataka Centra sa podacima iz Tirane i agencija za ispitivanje javnog mnenja Univerziteta u Makedoniji sa sedištem u Solunu. Za uporedne svrhe, dve strane su radile sa zajedničkom bazom pitanja, dok su strukturirani upitnici dve ankete imali samo nekoliko i neophodnih razlika. Grčko istraživanje koristilo je reprezentativni uzorak širom zemlje (n = 1.128), prateći višestepenu stratifikovanu tehniku uzorkovanja. Prikupljanje podataka primenjeno je pomoću računarskih telefonskih intervjua (CATI) između 13. i 20. decembra 2019. Albansko istraživanje je zasnovano na reprezentativnom uzorku širom zemlje (n = 1.200), prateći tehniku višestratifikovanog uzorkovanja.

Nalazi analize sprovedene od strane partnera uključenih u ovaj projekat predstavljeni su u izveštaju koji sadrži četiri dela i dvanaest odeljaka. U prvom delu, naslovljenom Međunarodni politički i bezbednosni kontekst, izveštaj razmatra pitanja koja se odnose na međunarodne poslove dve zemlje. Tačnije, ovaj deo uključuje pitanja o najboljim međunarodnim prijateljima dve zemlje, njihovoj percepciji stranih pretnji, njihovih 10 mišljenja o susednim zemljama i njihovim mišljenjima o pitanjima evropskih integracija, uključujući perspektivu pridruživanja Albanije EU.

Deo II, pod nazivom Bilateralni odnosi, uključuje pitanja o celokupnoj proceni bilateralnih odnosa između Albanije i Grčke, glavne probleme koji utiču na te odnose, kako ih vide ispitanici u dve ankete, i o stavovima prema albanskoj migraciji u Grčkoj.

Deo III, naslovljen Lični stavovi, vrednosti i stereotipi, uključuje pitanja o ličnim stavovima Albanaca prema Grcima i Grka prema Albancima, spontanim udruženjima koja ispitanici u svakoj od dve ankete prave o pripadnicima druge nacije, kao i ličnim vrednostima i atributi koje ispitanici svake strane povezuju sa pripadnicima druge nacije.

Konačno, Deo IV, pod nazivom Poznavanje i znanje, pokušava da identifikuje u kojoj meri su ispitanici upoznati sa pripadnicima druge nacije, kao i da proceni da li tačno znaju jedni o drugima.

Dve studije dokumentuju veliku udaljenost koju su dve države i dva društva prešli u pravcu međusobnog razumevanja i poboljšanja odnosa. Nalazi pokazuju da postoji klima poverenja koja se gradi postepeno, polaganim, ali ravnomernim koracima. Neka pitanja koja su u prošlosti razdvajala dva društva (poput pitanja albanskih imigranata u Grčkoj) više nisu problem, već prilika i most između dva naroda. Slično tome, grčka manjina je spojna veza između dva društva. Snažna negativna osećanja i stereotipi između dva naroda su u procesu povlačenja, iako donekle opstaju. Generalno, čini se da je albanska strana brže prevladala stereotipe i da ima vrlo pozitivnu percepciju grčke strane. Grčko društvo prati, ali sporijim tempom, što pokazuje da i dalje postoje snažne predrasude koje se održavaju u životu u medijima i javnom diskursu. Dimenzija evropske integracije je posebno važna, jer obe zemlje imaju snažno zapadnu geopolitičku orijentaciju, Albanija je odlučna da sledi put članstva u EU, a grčka vlada podržava ovaj poduhvat.

Međutim, istovremeno, istraživanje takođe otkriva područja kojima je potrebna pažnja, više analiza i političkih mera za dalje poboljšanje odnosa između dve strane. Na primer, dva društva veoma različito shvataju ključne probleme koji ometaju veće poboljšanje bilateralnih odnosa. Albanska strana se fokusira na pitanje pomorskih zona i pitanja manjine albanskih Čama, dok je grčka strana zabrinuta zbog albanskog nacionalizma i emancipacije. Jasno je da odluka dveju vlada da pitanje pomorskih zona iznesu pred Međunarodni sud pravde ima potencijal da ukloni glavni problem sa bilateralne agende. Ali albanska strana bi trebalo da učini više da uveri grčko društvo u svoje namere i dobru veru. Po pitanjima Čama, ova društva se slažu da je to prepreka za unapređenje odnosa ali imaju dijametralno suprotne stavove o prirodi problema i mogućim rešenjima.

Sve u svemu, dve ankete pokazuju pozitivne trendove i dinamiku značajnih poboljšanja u političkim i društvenim odnosima. Ali postoje mnogi problemi koji ostaju nerešeni ili potencijalni izazovi, kako politički, tako i socijalni. Politička vođstva dve zemlje treba da preuzmu poruku ovog istraživanja i planiraju politike i inicijative za dalje poboljšanje klime i odnosa. / ibna