ELIAMEP: „Perspektive Prespanskog sporazuma – javno mnenje u Severnoj Makedoniji i Grčkoj“

ELIAMEP: „Perspektive Prespanskog sporazuma – javno mnenje u Severnoj Makedoniji i Grčkoj“

Povodom trogodišnjice potpisivanja Prespanskog sporazuma 17. juna, program ELIAMEP za Jugoistočnu Evropu u saradnji sa kolegama iz Severne Makedonije i predstavništvom Konrad-Adenauer-Stiftung u Grčkoj i na Kipru sproveo je dve paralelne ankete u Grčkoj i Severnoj Makedoniji pod naslovom: „Perspektive Prespanskog sporazuma – javno mnenje u Severnoj Makedoniji i Grčkoj“.

U Grčkoj je istraživanje su sastavili i uredili dr Ioannis Armakolas, šef programa, docent za uporednu politiku u jugoistočnoj Evropi, na Odeljenju za balkanske, slavističke i istočne studije Univerziteta u Makedoniji i dr George Siakas, Direktor istraživanja Jedinice za javno mnjenje i istraživanje tržišta Univerziteta u Makedoniji.

Tri godine nakon potpisivanja Prespanskog sporazumabilateralni kontakti dve vlade su se povećali, uprkos poteškoćama u njegovoj primeni, a od posebnog je interesa odnos građana prema sporazumu u obe države. Kako to procenjuju? Kako sada vide kompromis, uglavnom o promeni imena? Smatraju li da postoje konačne koristi ili ne? Koliko su na njih uticali argumenti protiv ili u korist? Šta bi njihove vlade sada trebale da rade? U kojoj meri i po kojim pitanjima postoji zajednička osnova između dva naroda?

Ključni zaključak oba istraživanja je da Prespanski sporazum ostaje osjetljivo pitanje sa obe strane granice. Neki su, međutim, već počeli da mu pristupaju realnije, dok potpuno negativan stav prema njemu, iako ostaje važan, ipak slabi.

Za građane Severne Makedonije od posebnog interesa su odgovori na implikacije nedavnog zastoja u vezi sa početkom pristupnih pregovora između Severne Makedonije i EU, u vezi sa Prespanskim sporazumom. Takođe su posebno važni, kao različiti, nalazi relevantnih odgovora na sporazum između građana slovenskog i albanskog porekla iz Severne Makedonije.

U Grčkoj većina smatra sporazum bolnim, ali neophodnim kompromisom, ali većina ispitanika i dalje smatra da je sporazum štetan za nacionalnu zajednicu. Zanimljivo je da se 53,5% ispitanika slaže sa izjavom da bi, da Prespanski sporazum ne bi bio potpisan, Severnu Makedoniju svi jednostavno nazvali „Makedonija“, dok je vredno napomenuti da 33% ispitanika veruje da su dve države bile u pravu u tome sporazumu. Od posebnog interesa je činjenica da su, uprkos tome što je nova vlada prihvatila potrebu za sprovođenjem Sporazuma, argumenti, koje je koristila protiv njega, na kraju u velikoj meri uticali na način na koji je građani ocenjuju i danas./ ibna