Erdoganov odgovor SAD-u preko S-400

Erdoganov odgovor SAD-u preko S-400

Rusi u bazi iz koje su poletali avioni za vreme pokušaja državnog udara

Datum i mesto dolaska ruskih protivavionskih sistema od velike su simbolične vrednosti i ukazuju u kakvom su stanju odnosi Turske sa SAD i Rusijom u ovom trenutku.

15. jula 2016. godine, tokom pokušaja puča protiv Recepa Tayyipa Erdogana, turski borbeni avioni F-16 poleteli su iz baze Akinci u Ankari. Avioni su bombardovali predsedničku palatu, kao i centar specijalnih snaga turske policije, gde je ubijeno 44 policajca.

Inicijatori državnog udara, koji su zapovedali čitavim pokušajem puča, bili su u istoj bazi i davali naređenja svim jedinicama.

Nakon neuspeha vojnog udara, borbeni avioni turskog ratnog vazduhoplovstva bombardovali su tu bazu, kako bi bile prekinute aktivnosti inicijatora puča na preuzimanju vlasti. Odmah nakon toga ukinute su sve jedinice koje su bile u sastavu baze. Pre nekoliko meseci baza je ponovo aktivirana pod imenom koje je imala pre 1995. godine kao Murted avio-baza.

Ironično je da su tri godine nakon pokušaja puča, ruski teretni avioni sleteli na Murtedovu pistu dužine 4 km kako bi dovezli protivavionske projektile S-400 u Tursku!

Postoji duboka simbolika u načinu na koji se ova baza koristi i kako se koristi nacionalnost aviona koji tu dolaze. U Turskoj nije tajna da mnogi rukovodioci vladajuće AKP smatraju da su SAD umešane u pokušaj državnog udara protiv Erdogana.

Od najveće je važnosti da danas, tri godine posle preuzimanja, središte državnog udara ugosti ruske avione koji nose S-400.

Prvi ruski teret sleteo je u bazu Murted 12. jula. Na treću godišnjicu pokušaja puča, 15. jula, transport S-400 je nastavljen. Ovo nije moglo biti slučajno.

Ni eksplicitna referenca turskog predsednika na S-400 tokom ceremonije komemoracije žrtvama iz noći pokušaja državnog udara nije slučajna. „Prijem S-400 je počeo. Rekli su da ih ne možemo dobiti. Do sada je osam aviona došlo i dovezlo ih. Naš cilj je koprodukcija sa Rusijom. I sa tim ćemo ići dalje“, izjavio je Erdogan u govoru tokom spomen-službe za policajce ubijene u Ankari 15. jula 2016.

Dopisnica New York Timesa u Turskoj, Carlotta Gall, u svom članku od 16. jula izveštava da „ako postoji poruka u ovom sporazumu (misli se na S-400), to je Erdoganova čvrsta sumnja da SAD stoje iza pokušaja svrgavanja vlasti u krvavoj noć 2016.“

Kolumnista Hurijeta, Sedat Ergin, napominje da je „u suštini za Erdogana, dolazak S-400 odgovor SAD-u na pokušaj državnog udara 15. jula“.

Zaista, Vashington je odgodio trenutnu osudu pokušaja puča i nije dao jasnu izjavu podrške turskoj vladi. 29. jula 2016. Erdogan je optužio neke američke oficire da su „na strani inicjatora puča. Pokretač državnog udara sada se može naći u vašoj zemlji”, rekao je, misleći na imama Fethullaha Gulena, kojeg je Ankara optužila za organizovanje pokušaja Erdoganovog svrgavanja.

“Da američko-turski odnosi nisu zasenjeni sumnjama u pokušaj državnog udara 15. jula i da su umesto toga zasnovani na poverenju, Ankara se možda ne bi uključila u proces kupovine S-400”, komentariš Ergin.

Izjava Donalda Trumpa tokom sastanka s Erdoganom o kupovini S-400 da je “krivica na Obaminoj administraciji, jer nije predao Patriote” možda je pokušaj aktuelne američke vlade da udovolji turskom predsedniku, misleći na greške iz prošlosti./ibna