Erdoganova budućnost i izbori u Istanbulu

Erdoganova budućnost i izbori u Istanbulu

Planiran sastanak sa američkim predsednikom

Spoljna politika Turske je u zastoju nakon Bajrama, pošto se Recep Tayyip Erdogan sada u potpunosti koncentriše na opštinske izbore u Istanbulu 23. juna.

Izbori se ponavljaju nakon primedbi vladajuće stranke, nakon što su izbori 31. marta završili pobedom Ekrena Imamoglua, kojeg podržava opozicija. Izborno veće je poništilo izborni rezultat bez dokaza o prevari, na “tipičnim” i trivijalnim osnovama kao, na primer, zbog toga što na nekim biračkim mestima u Istanbulu, neki članovi izbornih komisija nisu bili državni službenici iako je tako definisano zakonom.

Turski predsednik će u narednim danima biti u Istanbulu kako bi govorio na skupovima u 39 predgrađa. Nakon što postane jasno ko je pobednik u Istanbulu – koji je važan kao finansijski i kulturni centar čitave zemlje – očekuje se da će se predsednik Erdogan fokusirati na spoljnu politiku i ekonomiju.

Skori sastanak Erdogan – Trump

Očekuje se da će se Donald Trump i Recep Tayyip Erdogan sastati 29. juna na marginama sastanka G20 u Tokiju. U međuvremenu, izvori navode da bi Trump mogao posjetiti Ankaru već u julu. Naravno, to će se desiti samo u slučaju da dva lidera pronađu rešenje u vezi sa pitanjem turske kupovine ruskog sistema S-400 i neslaganjem sa učešćem zemlje u F-35 Fighter Jet programu.

Turski predsednik tvrdi da se Ankara neće povući i da će preuzeti isporuku ruskog dalekometnog protivavionskog sistema, ali je jasno da rok za uvođenje sankcija na osnovu CAATSA dokumenta ističe u novembru. Ako Turska i SAD najkasnije do tada ne postignu sporazum, američki Kongres će insistirati na sankcijama.

Iskusni politički analitičari veruju da Erdogan i Trump, uprkos razilaženju njihovih stavova i interesa, dele slične stilove upravljanja i stoga mogu pronaći formulu koja zadovoljava obe strane. Trampu je potrebna Turska – koja graniči sa Iranom – kako se odnosi SAD sa Teheranom pogoršavaju. S druge strane, Ankara se smatra važnim faktorom u mogućem “dogovoru veka” koji je pripremila Kancelarija američkog predsednika o palestinskom pitanju.

Erdogan želi američku finansijsku podršku i, naravno, želi da isključi svaku mogućnost sankcija od Vašingtona, jer je sav turski arsenal kompatibilan sa NATO sistemima. Mogućnost isključivanja Turske će uzrokovati višestruke probleme turskoj vojsci, uglavnom u turskim vazduhoplovnim snagama koje planiraju primiti 100 takvih aviona od 2010. godine, kada je učestvovala u koprodukcijskom programu F-35. Kada ih ne bi dobili mofali bi kompletno menjati planove! Iako su turski funkcioneri govorili o kupovini ruskih aviona, svesni su činjenice da je potrebno višegodišnje prilagođavanje da bi se to ostvarilo.

Smatra se da je ova delikatna ravnoteža važna u smislu postizanja kompromisa između dve strane.

Međutim, Vladimir Putin je ključni igrač u pokušajima dveju strana da se približe, posebno u vezi sa pitanjem S-400. Rusija je najveći turski dobavljač prirodnog gasa i gradi nuklearnu elektranu Akkuiu. Moskva je ta koja održava stvarnu kontrolu u sirijskom regionu, a posebno u Idlibu, i u svojim rukama drži mogućnost da novi talas izbeglica stigne na tursku granicu.

Oprema Ankare za bušenje čeka

Uprkos otvorenim pitanjima, Ankara nastavlja sa planovima za bušenje u istočnom Mediteranu. Bušilica Fatih ostaje smeštena zapadno od Pafosa, u okviru kiparske Ekskluzivne ekonomske zone, a turski ministar energetike Fatih Donmez saopštio je da će Turska poslati Javuz, još jedan brod za bušenje, na parcele “koje nam je dodelila Turska Republika Severni Kipar”.

U Atini se razmatraju različiti scenariji reakcije, u slučaju da Turska na kraju nastavi sa seizmičkim istraživanjima unutar grčkog kontinentalnog pojasa u području između Rodosa i Kasteloriza. Međutim, turska strana ne isključuje mogućnost da se pitanje kontinentalnog pojasa u ovom području može izneti i pred Međunarodni sud.

Finansijski izazovi

U ovakvoj klimi, Erdogan je pre nekoliko dana rekao da Turska ostaje posvećena pridruživanju EU. On je nedavno poželeo dobrodošlicu komesaru Dimitrisu Avramopulosu s kojim je dva i po časa razgovarao o mnogim pitanjima, uključujući situacju sa izbeglicama, bezbednost u regionu i grčko-turske odnose.

Važnu ulogu u narednim potezima turskog predsednika imat će stanje turske ekonomije koja se sve više pogoršava svakog meseca. U prvom kvartalu 2019. turska ekonomija je zabeležila gubitke po stopi od 2,6%. Od 2018. godine, turska lira je oslabila u odnosu na dolar za 40%. Inflacija je premašila 24%, što je izazvalo reakcije turskih građana, pa čak i pristalica Erdogana, koji su primetili nagli pad kupovne moći. Od 2002. do 2018. godine, turski dohodak po glavi stanovnika se utrostručio.

Izbori u Istanbulu

“Ko pobedi u Istanbulu, pobedio je u Turskoj” izjavio je Recep Tayyip Erdogan pre izbora 1994. godine kada je pobedio u ovom gradu. Od tada, preko svojih saradnika, kontroliše određene opštine, a poraz od 31. marta sa 13.000 glasova u gradu od 18 miliona stanovnika bio je udarac za AKP.

Istanbul proizvodi 31% BDP-a zemlje, 29% industrijske proizvodnje i drži 20% industrijske radne snage.

Ako na kraju izgubi ovaj grad, njegova reputacija ne samo da će biti ugrožena, nego će izgubiti i klijentelu sa desetinama hiljada opštinskih službenika i hiljadama izvođača radova i dobavljača gradske opštine. Opštine u većim gradovima su odgovorne za upravljanje vodama, održavanje grada čistim, distribuciju gasa, pa čak i urbanističko planiranje, i smatraju se “malim državama”. Zbog toga se Erdoganov kandidat, Binali Iildirim, otima za mesto gradonačelnika uprkos tome što je bivši premijer i predsednik turskog parlamenta.

Najnovije ankete pokazale su malu prednost za Imamoglu; međutim, niko ne može sigurno predvideti rezultat izbora 23. juna.

Međutim, mnogi zvaničnici AKP-a optužuju Imamoglu da je došao iz Trabzona i da ima ” grčke pontijske korene”, u pokušaju da protiv njega okupe nacionaliste. Poslanik AKP-a Veisi Eroglu tvrdio je da “Grčka podržava opozicionog kandidata.” Imamoglu je pojasnio da je Turčin i poželio da “Bog dadne pameti” svima koj ga optužuju. / ibna