Erdoganovi budući planovi za izbegličko pitanje

Erdoganovi budući planovi za izbegličko pitanje

S jednom izjavom iza druge, Recep Tayyip Erdogan preti da će poplaviti Evropu novim izbegličkim talasom, ako Ankaru ne podrže zapadne zemlje.

Upečatljiv element ovog stava turskog predsednika je što ga veliki deo javnosti podržava.

„Do danas nisam podržao takvo iznuđivanje. Verovao sam da izbeglice ne bi trebale postati oruđa prisile ili ucene. Ali neetički i ravnodušni stav Zapada počinje da me nervira. I poverovao sam da je to jedini jezik koji razumeju, a Erdoganova izjava je ta koja će ih naterati da postignu”, kaže najpoznatiji kolumnista Hurriyet-a Ahmeta Hakan-a u svom tekstu.

U razgovoru sa funkcionerima Partije pravde i razvoja, turski predsednik je, posle izjave da oko četiri miliona izbeglica živi u Turskoj, izrazio skepticizam u vezi sa dešavanjima u sirijskom Idlibu, jer već postoje kretanja izbeglica iz tog područja prema Siriji.

„Ali znate da će nas ovaj put odvesti do različitih tačaka. Šta je ovo? Ili će ovo (zona bezbednosti) stupiti na snagu ili ćemo morati otvoriti kapije. Podržavajte nas ili osudite. Do određene tačke to možemo da tolerišemo. Ne možemo sami da skinemo teret. Dođite da vidite kako nama izgleda držati taj teret. Nismo dobili podršku koja nam je potrebna od EU-a ili ostatka sveta, a da bismo je dobili možda ćemo to morati učiniti“, rekao je Erdogan.

Finansijsko pitanje, Idlib i reakcije Turaka

Politički analitičari smatraju da ova izjava ima tri svrhe. Prvo, izvršiti pritisak na EU da pošalje veću finansijsku pomoć Turskoj u znak podrške izbeglicama. Ipak, Ankara traži ne samo direktno finansiranje, već i ulaganja evropskih kompanija u zemlji.

Drugi cilj je stvaranje zone bezbednosti unutar Sirije i za to „dobiti zeleno svetlo“ od SAD-a i EU-a. Kada je u pitanju Idlib, Turska se osjeća zarobljenom. Snage Slobodne sirijske vojske iz dana u dan padaju pred Assadovim snagama. Preteći EU i SAD novim izbegličkim talasom, turski predsednik nastoji zaštititi svoje saveznike u Idlibu i poziva Zapad da zaustavi Assadovo vojno napredovanje.

Treći cilj je smiriti tursko društvo, koje počinje da reaguje na prisustvo toliko mnogo izbeglica u zemlji. Ekonomsko slabljenje zemlje je ove reakcije ojačalo. Nije slučajno što se turski ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu dotakao pitanja uklanjanja 100.000 izbeglica iz Istanbula, grada sa 18 miliona stanovnika.

„Mi nismo čuvari“

Kako bi dodatno ojačao i pružio više detalja o ovom slučaju iznude, turski premijer Fuat Oktai naglasio je da “izjave našeg predsednika nisu ni pretnja ni blef, već su realnost.

Pogrešno je mišljenje i ugodno je reći da „ako dođe do novog vala imigranata, Turska će se suočiti sa tim“. Turska nije ničija zaštita, ni region, ni zemlja. To nije njihov imigracioni centar i nije zemlja koja će platiti krizu koju su i sami prouzrokovali. Ako se kriza u Idlibu nastavi i započne novi talas migranata, Evropa nema šanse da pobegne, mogućnost da se to dogodi je nula procenata. Ovaj put, sa tim se mora suočiti,“ rekao je Oktai.

Do kraja septembra

Turski list Karar tvrdi da će Ankara očekivati određene poteze kako u vezi s finansijskim pitanjem, tako i pitanjem Idliba. Ako njeni zahtevi ne budu ispunjeni, list tvrdi da će se izbeglički talas prema Grčkoj povećati.

Članak analitičara Hurriyeta Sedata Ergina je upečatljiv. On se odnosi na mogući scenario. „Prvo, odlazak Turske iz južnih i istočnih regiona Idliba. Uz predaju autoputa M-4 i M-5, oni otvaraju izlaz Alepo za Damask i Sredozemlje. Zauzvrat, Turska će dobiti svoju zonu bezbednosti unutar Sirije, kao i prevoz svih trupa dalje na sever“.

Ovaj scenario su ruski analitičari objavili na veb lokaciji AlMonitor 26. avgusta i predviđaju kontrolu Idliba od strane proruskih snaga. To će Turskoj omogućiti da stvori zonu bezbednosti pored svojih granica i na taj način će moći da „uspori“ izbeglički talas.

Objava ovog nacrta koji tek treba da bude završen možda će biti među onima o kojima će se razgovarati 16. septembra na sastanku koji će Erdogan imati sa čelnicima Rusije i Irana u Ankari, a tiču se dešavanja u Siriji. / ibna