EU je ponovila da lokacija Vučijak u BiH nije pogodna za migrante

EU je ponovila da lokacija Vučijak u BiH nije pogodna za migrante

Vlasti i eksperti EU i Bosne i Hercegovine održali su danas sastanak na visokom nivou o migracijama kako bi razgovarali o izazovima povećanog prisustva migranata i izbeglica u zemlji i pratili ga prioritetima postavljenim u Mišljenju Komisije o zahtevu Bosne i Hercegovine za članstvo u EU.

Na sastanku je razmotrena implementacija značajne pomoći koju je EU pružila Bosni i Hercegovini kako bi se suočila sa povećanim prisustvom migranata i izbeglica od početka 2018. godine, što iznosi 24 miliona eura. Takođe su razmatrane specifične potrebe zbog predstojeće zime.

Komisija pozdravlja posvećenost vlasti Bosne i Hercegovine jačanju njihove koordinacije u upravljanju migracijama. U tom kontekstu, Komisija će pružiti višeg stručnjaka za podršku relevantnim koordinacionim strukturama.

Komisija sa zabrinutošću primećuje da su postojeći kapaciteti za prihvat u Bosni i Hercegovini uglavnom nedovoljni. Komisija izražava žaljenje što Bosna i Hercegovina nije predložila odgovarajuće lokacije za prijem i dodatne objekte, uprkos spremnosti Komisije da pruži neophodnu finansijsku podršku. Komisija poziva vlasti Bosne i Hercegovine da identifikuju odgovarajuće objekte bez daljnjeg odlaganja.

Komisija prima na znanje opredelenje vlasti Bosne i Hercegovine da osiguraju efikasno funkcionisanje postojećih privremenih prihvatnih centara i poziva vlasti Bosne i Hercegovine da bez odlaganja premeste migrante i izbjeglice sa neprikladne lokacije Vučjak.

Komisija naglašava da je potrebno obezbediti i zaštititi dostojanstvo i bezbednost svih osoba, posebno najugroženijih, te ponavlja svoju zahvalnost za rad humanitarnih partnera čije aktivnosti moraju biti olakšane.

Važno je naglasiti da su policijske agencije u BiH potpisale sporazum o pomoći i operativnoj saradnji u nadzoru granica, prateći dugoročnu inicijativu usmerenu na efikasniji odgovor na gorući problem ilegalnih migracija sa praktično iscrpljenim materijalnim, tehničkim i ljudskim kapacitetima BP BiH koja je uz maksimalni angažman od 2017. godine intenzivirala mere na granici BiH.

Direktor Granične policije BiH Zoran Galić potpisao je sporazume sa zamenikom načelnika policije Brčko Distrikta BiH, Seadom Jašarevićem, ministrima unutrašnjih poslova: Kantona 10 – Darinkom Mihaljevićem, Zapadnohercegovačkog kantona – Zdravkom Borasom, te Hercegovačko – Neretvanskog kantona – Slađanom Bevandom, kao i poverenik MUP-a Posavskog kantona – Marijanom Mikićem.

Sporazumi su konkretizovali podršku ministarstava unutrašnjih poslova i policije Brčko Distrikta, u angažovanju policijskih službenika koji će vršiti nadzor granice u koordinaciji sa članovima Granične policije BiH, na osnovu operativnih procena i planova policijske agencije na državnom nivou, u cilju sprečavanja ilegalnog prelaska granice u osetljivim područjima. Sporazum sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Unsko-sanskog kantona biće potpisan kasnije, zbog zvaničnog odsustva ministra.

U Sarajevu je održan radni sastanak na temu modaliteta efikasnijeg odgovora na problem ilegalnih migracija, na kojem su učestvovali predstavnici pet policijskih tela, uključujući i direktora policije Republike Srpske Darka Ćuluma, koji je potpisao Sporazum o pomoć i operativnoj saradnji sa direktorom Galićem prošle godine. Od tada, policajci su, u skladu sa mogućnostima ovog MUP-a, bili uključeni u nadzor u istočnom i severoistočnom dijelu granice BiH. Svi potpisani sporazumi predviđaju formiranje i angažovanje zajedničkih patrola u oblastima u nadležnosti navedenih policijskih organa, koje će voditi policijski službenici jedinica GP BiH na lokalnom nivou.

Skoro 36.000 izbeglica i migranata je ušlo u Bosnu i Hercegovinu od januara 2018. godine, prema vladinim procenama. Oko 7,400 izbeglica i migranata kojima je potrebna pomoć trenutno se nalaze u zemlji, uglavnom u Unsko-sanskom kantonu. Približno 4.100 je smešteno u centrima za privremeni prijem koje finansira EU.

Od 2007. godine, Evropska unija pružila je pomoć Bosni i Hercegovini u iznosu od 48,6 miliona evra u oblasti migracija i upravljanja granicama putem Instrumenta za pretpristupnu pomoć. Zemlja je također imala koristi od IPA regionalnog programa „Podrška upravljanju osetljivima na migracije“ u vrednosti do 14,5 miliona evra.