EU nastavlja pogrešnu političku strategiju na Balkanu

EU nastavlja pogrešnu političku strategiju na Balkanu

Odlaganje odluke o početku pregovora o pristupanju moglo bi dovesti do široke  krize na Balkanu i u Evropi

Odluka ministara spoljnih poslova EU o odlaganju početka pregovora o priključenju za Severnu Makedoniju i Albaniju do oktobra 2019. može se opisati u najmanju ruku kao “hladan tuš”.

Dve zemlje, prema tekstu zaključaka od 26. juna 2018. godine, ispunile su neophodne reformske uslove za početak pregovaračkog procesa za njihovo pristupanje EU. Ministri vanjskih poslova EU nisu mogli odlučiti o početku pregovora i odgodili su rešavanje ovog pitanja za oktobar 2019. godine.

Prva reakcija došla je od bugarskog Ministarstva spoljnih poslova, gdje je ministar Ekaterina Zaharieva izrazila žaljenje zbog odlaganja odluke.

Bizarno, grčko ministarstvo spoljnih poslova nije komentarisalo odluku o odlaganju diskusije o ovom pitanju za oktobar, dok je nula referenci na godišnjicu potpisivanja istorijskog Prespanskog sporazuma 17. juna 2018. godine ostavilo jak utisak. Ovo je sporazum koji je unapredio ulogu Grčke u regionu Balkana i postao međunarodni simbol mirnog rešavanja bilateralnih sporova. Jedino je spomenut kada je grčki premijer Alexis Tsipras na samitu južnih zemalja EU na Malti, gdje je 14. juna zatražio početak pregovora o pristupanju.

S druge strane, četiri bivša ministra inostranih poslova, u zajedničkoj izjavi, prema informacijama IBNA, pozivaju EU da započne proces pridruživanja, kako je odlučeno u junu 2018. godine, naglašavajući značaj ovog proširenja za region i Evropu, za bezbednost, stabilnost, demokratizaciju i solventnost Evropske unije. Ovu zajedničku deklaraciju potpisali su bivši ministri vanjskih poslova Albanije Ditmir Bushati, Bugarske Daniel Mitov, Grčke Nikos Kotzias i Kipra Ioannis Kasoulides.

Nije prvi put da EU primenjuje različite kriterijume za region Balkana u poređenju sa drugim regionima kao što je Baltik ili Istočna Evropa, gde je ulazak ovih zemalja u EU rešen kao hitan slučaj.

Kao prvo opravdanje za pristupanje zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza na Baltiku i zemalja bivšeg Varšavskog pakta, bila je njihova nezavisnost od Ruske Federacije i stvaranje evroatlantske granice na ruskoj granici.

Međutim, na Balkanu, nakon podele Jugoslavije, sa zemljama EU kao glavnim krivcima, većina novih država je ostala na milost i nemilost političkih ekspeditivnosti, unutar-evropskih ravnoteža i uzimanja talaca tih zemalja, čime su povećani uticaji desničarskih pokreta, korupcija i degeneracija demokratskih institucija.

Evropa, koja je garant mira i bezbednosti, postala je, sa svojim stavom prema Balkanu, pokrovitelj podele, nacionalizma, napetosti i kršenja svake demokratske institucije.

Neodlučnost i opstrukcija integracije zemalja zapadnog Balkana u EU predstavljaju rizik za region, potencijalno izazivajući tenzije i krizu u Evropi. Nesigurnost i nedostatak sredstava za neophodne reforme u tim zemljama mogu dovesti do toga da na njih utiču zemlje kao što su Rusija i Turska, koje žele da intervenišu u regionu.

Evropa je pozvana da odluči, bez sitne politike i kašnjenja. Atmosfera na Balkanu je daleko od idealne i odlaganje može dovesti do nekontrolisanih situacija koje neće ostaviti nedirnutu jezgru Unije./ibna