EU pomaže BiH u krizi sa migrantim

EU pomaže BiH u krizi sa migrantim

Evropska unija je namenila je 14,8 miliona evra za potrebe migranata i izbeglica u Bosni i Hercegovini. Iznos predviđa 13 miliona evra podrške za upravljanje migracijama, o čemu je 21. juna potpisan sporazum o provođenju sa Međunarodnom organizacijom za migracije, dok je preostalih 1,8 miliona evra namenjeno za humanitarnu pomoć.

Time je ukupna dosadašnja pomoć Evropske unije Bosni i Hercegovini za rešavanje pitanja povećanih migracijskih tokova od 2018. godine došla na nivo od 24 miliona evra (20,2 miliona evra iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć i 3,8 miliona evra humanitarne pomoći). Reč je o dodatnim iznosima na već postojećih 24,6 miliona evra koje je Evropska unija osigurala za Bosnu i Hercegovinu u oblasti azila, migracija i upravljanja granicama od 2007. godine.

Johannes Hahn, komesar Evropske unije za politiku susjedstva i pregovore o proširenju, rekao je da je potrebno je da vlasti Bosne i Hercegovine, kao što se navodi u nedavnom Mišljenju Komisije,  osiguraju efikasnu koordinaciju kapaciteta za upravljanje granicama i migracijama na svim nivoima, kao i funkcioniranje sistema azila.

“To je neophodno kako bi zemlja u potpunosti iskoristila značajnu pomoć Evropske unije i to u interesu izbjeglica i migranata, kao i lokalnih zajednica,“ rekao je Hahn.

Christos Stylianides, komesar Evropske unije za humanitarnu pomoć i upravljanje krizama, istakao je da je EU posvećena pružanju pomoći onima kojima je pomoć najpotrebnija te zadovoljavanju osnovnih potreba izbjeglica i migranata u Bosni i Hercegovini, kao dopune naporima domaćih vlasti. On je dodao da je važno da dobrobit izbjeglica i migranata bude u fokusu prilikom odlučivanja o lokacijama i kvalitetu prihvatnih centara.

Na temelju rezultata prethodne pomoći, ovim sredstvima će se osigurati smeštaj za oko 5 000 izbeglica, tražilaca azila i migranata, omogućiti pristup zdravstvenim uslugama i zaštiti te pružiti pomoć onima koji borave izvan prihvatnih centara. Za one kojima je potrebno, osiguraće se i jakne, cipele i vreće za spavanje. Nesmetani pristup humanitarnih partnera onima kojima je pomoć potrebna je od ključne važnosti za rešavanje humanitarnih potreba.

Finansiranje Evropske unije također će ojačati kapacitete vlasti Bosne i Hercegovine za upravljanje granicama, kao i za identifikaciju, registraciju i upućivanje izbeglica, tražilaca azila i migranata na dostupne usluge. Takođe će se podržati i dobrovoljni povratak.

Od početka izbegličke krize na Zapadnom Balkanu, Evropska unija je izdvojila više od 25 miliona evra humanitarne pomoći za pomoć izbeglicama i migrantima u Srbiji, a preko 4 miliona evra za Severnu Makedoniju. Humanitarna pomoć Evropske unije koristi se za pomoć najranjivijim izbeglicama i migrantima u zadovoljavanju osnovnih potreba i očuvanju njihovog dostojanstva. Pored humanitarne pomoći, Evropska unija je osigurala partnerima sa Zapadnog Balkana značajnu finansijsku podršku u iznosu od 98,2 miliona evra za aktivnosti povezane s migracijskom i izbegličkom krizom, a sredstva se primarno realiziraju putem Instrumenta za pretpristupnu pomoć.

Od 2007. godine Evropska unija je osigurala pomoć Bosni i Hercegovini u vrednosti od 44,8 miliona evra u oblasti migracija i upravljanja granicama kroz Instrument pretpristupne pomoći. Zemlja je također imala koristi od regionalnog IPA programa „Podrška zaštitno-osetljivim sistemima upravljanja migracijama“ u vrednosti od gotovo 14,5 miliona evra. Do sada je osigurana hitna humanitarna pomoć u iznosu od 3,8 miliona evra.

Prema procenama vlasti, preko 33 300 izbeglica i migranata ušlo je u Bosnu i Hercegovinu od januara 2018. godine. Oko 8 000 izbeglica i migranata kojima je potrebna pomoć trenutno su u zemlji, većinom u Unsko-sanskom kantonu. Približno 4 500 ih je zbrinuto u privremenim prihvatnim centrima koje finansira Evropska unija.

Od petka, 14. juna, lokalne vlasti su nastavile sa prisilnim izmeštanjem 900 do 1000 izbeglica i migranata na novu lokaciju Vučijak koju Evropska unija i UN smatraju neodgovarajućom. Ova lokacija, bez potrebne infrastrukture u smislu vode, kanalizacije ili električne energije, okružena minskim poljima, predstavlja jasnu opasnost za živote i zdravlje migranata. Pored toga, zemljište je nekadašnje odlagalište otpada i još uvek postoji mogućnost prisustva otrovnih materija. Evropska unija je zabrinuta za dobrobit onih koji su tamo izmešteni te je, zajedno sa svojim humanitarnim partnerima, zatražila od vlasti da prekinu s praksom prisilnog izmeštanja i osiguraju dostojanstvena i bezbedna rešenja za prihvat. Evropska unija je takođe zabrinuta namerom vlasti da poduzmu mjere protiv humanitarnih partnera.