EU predstavila predlog Fonda za poravak za države članice vredan 750 milijardi evra

EU predstavila predlog Fonda za poravak za države članice vredan 750 milijardi evra

Predsednica Evropske komisije Ursula Von der Leien predstavila je danas plan  od 750 milijardi evra za oporavak od zdravstvene krize COVID-19, pozivajući evropske partnere da „ostave predrasude“ i podrže projekat.

Predsednik Evropskog veća Charles Michel je rekao: „Ovo je važan korak u procesu donošenja odluka. Usmerena podrška za sektore i regione koje je najviše pogodila pandemija COVID-19 pokazaće se od pomoći“.

Analiza i procena predloga Komisije za Fond za oporavak i Višegodišnji finansijski okvir (MFF) počeće odmah u telima Saveta. U isto vreme, predsednik Evropskog saveta i Saveta ministara će se konsultovati sa državama članicama.

„Pitanje ćemo pokrenuti sa Evropskim savetom 19. juna. Sve mora biti urađeno da se postigne dogovor pre letnjih praznika. Naši građani i preduzeća teško su pogođeni pandemijom. Potrebna nam je ciljana pomoć bez odlaganja“, naglasio je predsednik Evropskog saveta.

Sporazum o Fondu za oporavak i MFF otvorit će put evropskom ekonomskom oporavku i pojačati zelenu i digitalnu tranziciju, rekao je Charles Michel, pozivajući sve države članice da odmah preispitaju predlog Evropske komisije i konstruktivno rade na postizanju kompromisa u korist Unije.

Prema predlogu Komisije, očekuje se da će 93,5% ukupnog iznosa Fonda za oporavak biti iskorišćeno za javna ulaganja, uglavnom putem grantova, ali i sa značajnim iznosom zajmova zemljama članicama. Očekuje se da će preostalih 6,5% biti korišćeno kao obezbeđenje za finansiranje privatnih investicija od strane EFSI-a i InvestEU-a. Ove garancije će omogućiti mobilizaciju znatno većeg obima finansiranja.

Prema Komisiji, Fond za oporavak verovatno će imati trajan pozitivan uticaj na realni BDP zemalja EU. Očekuje se da će investicije koje će biti mobilizovane povećati nivo stvarnog BDP-a EU za oko 1,75% u 2021. i 2022. godini, sa stopom koja će se povećati na 2,25% do 2024. Čak i nakon deset godina, kako se procenjuje, nivo realnog BDP-a biti najmanje 1% veći u odnosu na osnovni scenarij. Očekuje se da će zemlje sa ispodprosečnim BDP-om po glavi stanovnika srednjoročno ostvariti najveći podsticaj u ekonomskim aktivnostima, pri čemu će se nivoi BDP-a kretati za 4,5% više od osnovnog scenarija do 2024. godine za zemlje u ovoj kategoriji sa nižim dugom i 4,25% za takve zemlje sa većim dugom, kao što je Grčka.

Takođe se procenjuje da će do dva miliona novih radnih mesta biti otvoreno širom EU, koristeći srednjoročne resurse Fonda. Očekuje se da će nivoi zaposlenosti u periodu 2021-2024 biti u proseku za 1% viši nego u osnovnom scenariju. Ne očekuje se da Fond za oporavak značajno poveća opterećenje duga u EU. Procenjuje se da će odnos BDP-a pasti za grupu zemalja sa najvišim dugom od 5 procentnih poena i za grupu zemalja sa najnižim dugom od 3,25 procentnih poena do 2024.

Prema analizi Komisije, predlaže se da Hrvatska primi 22,7% svog BDP-a i 12,1 milijardi evra; Bugarska 19,3% svog BDP-a ili 11,7 milijardi evra, a Grčka 17, 8% i 33,4 milijarde evra, dok će Kipar dobiti 1,43 milijarde evra. / ibna