Evrogrupa za Grčku: Isplata prinosa na obveznice, prevremena otplata MMF-a

Evrogrupa za Grčku: Isplata prinosa na obveznice, prevremena otplata MMF-a

Evrogrupa je dala zeleno svjetlo za isplatu tranše od milijardu dolara od aktiviranja grčkih mera za smanjenje duga, šaljući glasnu poruku tržištima o oporavku grčke ekonomije.

Konkretno, nakon pozitivne ocjene Evropske komisije da je Grčka preduzela sve potrebne mere za ispunjenje obaveza vezanih za ovu tranšu, ministri finansija evrozone odlučili su da odobre povratak Grčkoj 644 miliona evra od zarade centralne banke od grčkih obveznica (ANFA i SMP), kao i suspenziju dodatnih kamata u drugom ugovoru o kreditu, u iznosu od 330 miliona evra za grčku državu.

Pozitivna poruka tržištima

Ova sredstva, koja nisu zajam, već “transfer”, postaju dostupna Grčkoj početkom maja, čim se završe nacionalne procedure odobravanja, uključujući glasanje u poijedinim parlamentima, kao što je nemački Bundestag. Odluka da se odobri isplata je izuzetno važna za zemlju u ovom ekonomskom trenutku jer je, kao što je predsjednik Evrogrupe Mario Centeno izjavio na konferenciji za novinare nakon sastanka u Bukureštu, poslala “pozitivan signal” investitorima i tržištima, sa pozitivnim uticajem koji je odmah vidljiv. Komesar za ekonomska pitanja, Pierre Moscovici, protumačio je ovu odluku kao „još jedan korak“ kako bi se Grčka učinila „uspešnom pričom“, kao i „snažan signal“ za investitore i tržišta, jer to dokazuje da Grčka nastavlja sa reformama i Evropski partneri ga i dalje podržavaju.

Prema saopštenju Evrogrupe, Grčka je sprovela preostale reforme od februara, uključujući privatizaciju i strategiju za smanjenje nenaplativih kredita, uključujući zakonodavstvo za zaštitu primarnog stanarskog prava.

Zaštita ugroženih domaćinstava

U tom kontekstu, ključna uloga grčke vlade je da će sukcesija zakona Katselis biti “privremena” i “ukinuta krajem 2019. godine”, kao što je predsednik Evrogrupe Mario Centeno izjavio na konferenciji za novinare nakon završetka sastanku u Bukureštu. U svakom slučaju, komesar za ekonomska pitanja Pierre Moscovici je dodao da ovo zakonodavstvo ima “specifičan cilj”, da zaštiti ranjiva domaćinstva bez narušavanja napora da se smanje crveni krediti. Komisija je čak preuzela na sebe da nadgleda implementaciju zakonodavstva, kao i njegov uticaj na javne finansije i finansijski sektor, kao deo pojačanog nadzora.

Član Izvršnog odbora Evropske centralne banke, Benoit Coevre, juče je takođe izrazio zadovoljstvo konačnim nacrtom zakona o zaštiti stanarskih prava. Kako je rekao, u inicijalnom predlogu, ECB je identifikovala neke rizike koji bi mogli negativno uticati na finansijske institucije, smanjenje loših kredita, pa čak i pravosudni sistem. Međutim, u konačnom zakonodavstvu ovi rizici su značajno smanjeni i očekuje se pozitivan uticaj na smanjenje „crvenih kredita“. On je takođe rekao da će ECB pažljivo pratiti sprovođenje zakona i da će svoju prvu procenu objaviti sredinom 2019. godine.

ESM se čini “pozitivnim” na prijevremenu otplatu MMF-a

Na pitanje o spremnosti Grčke da ranije otplati deo svojih kredita kod MMF-a, šef ESM-a (European Stability Mechanism), Klaus Regling, izjavio je juče da će je “podržati”, ističući da bi prvo trebalo razmotriti sa poveriocima kako bi se osiguralo ispunjenje svih uslova. Zaista, on je istakao da će to doprineti održivosti grčkog duga, jer za trećinu kredita MMF-a (3,5 milijardi) Grčka plaća „veoma skupu“ kamatnu stopu od 5%, „mnogo veću“ od cene zaduživanja na tržištu. / IBNA