Evropska Komisija objavila pozitivan izveštaj o Grčkoj

Evropska Komisija objavila pozitivan izveštaj o Grčkoj

Evropska komisija (EK) objavila je u sredu svoj četvrti poboljšani nadzorni izveštaj Grčke, kojim je otvoren put za isplatu 767 miliona evra dobiti Centralne banke evrozone od vlasništva grčkih obveznica (SMPs i ANFA). Konačna odluka očekuje se na sastanku Evrogrupe sledećeg meseca.

Izveštaj EK kaže da je „Grčka preduzela neophodne akcije da bi postigla specifične reformske obaveze za sredinu 2019. godine“, istovremeno naglašavajući da je nova grčka Vlada razvila „širu reformsku agendu“ i pokazala spremnost da pripremi svoje reformske obaveze u uskoj saradnji sa institucijama.

Prema izveštaju, predviđa se da će ekonomski rast u Grčkoj ostati stabilan i dostići 1,8 procenata u 2019. i 2,3 procenta 2020. godine, uprkos spoljnom “vetru u prsa”, dok nezaposlenost i dalje neprekidno opada na oko 17 procenata ove godine i planiranih 15 posto u 2020. godini.

Komisija planira da primarni cilj budžetskog viška bude postignut i ove i naredne godine (dostigavši 3,8% odnosno 3,5% BDP-a). U stvari, 2019. je peta godina zaredom kada bi ciljevi bili premašeni. Kao rezultat toga, EK potvrđuje usvajanje novih mera koje bi trebale rezultirati rastom u vrednosti od 0,6% BDP-a, a čiji je cilj smanjenje određenih poreza i povećanje porodičnih socijalnih davanja.

Generalno gledano, poreske reforme koje sprovodi Mitsotakisova administracija pozitivno su primljene. Izveštaj posebno naglašava da su smanjenja poreza na kapital i rad važni, pozitivni koraci u smanjenju efektivnog grčkog poreza na dobit i nekih poreskih obaveza u vezi sa tržištem rada. „Od svih poreskih obveznika se očekuje da imaju koristi od reforme poreza na dohodak građana, posebno onih sa nižim primanjima i samozaposlenih“.

Što se tiče grčkog programa za privatizaciju, Brisel primećuje da su „vlasti znatno ojačale momentum“, beležeći napredak u ključnim projektima, uključujući značajnu privatizaciju u oblasti Ellinika. Međutim, u izveštaju se dodaje da i dalje postoje određene prepreke koje bi trebalo prevazići.

Što se tiče rizika, EK navodi nekoliko oblasti, uključujući potrebu za podsticanjem investicija i rešavanjem nekvalitetnih zajmova. Štaviše, Brisel napominje da se „javne finansije Grčke i dalje suočavaju sa važnim fiskalnim rizicima koji se odnose na penzije i plate u javnom sektoru. Nedavna smanjenja PDV-a i nove šeme rata takođe izazivaju zabrinutost u pogledu usklađenosti ovih mera sa reformama usvojenim u okviru programa ESM./ibna