Glumica Marijana Mikulić vrlo je aktivna na društvenim mrežama gde se izjašnjava o brojnim problemima koje je muče u društvu. Ćesto govori i o svom iskustvu vezano uz najmlađeg sina Jakova, kojemu je dijagnostikovan poremećaj iz spektra autizma.
Gotovo svakodnevno se suoča s manjkom empatije pa se sada na svom Instagramu obratila roditeljima koji se ne obrazuju o deci s posebnim potrebama. Objavila je video dečaka na kojem piše: ‘Moj sin ide na terapije pet puta nedeljno kako bi naučio igrati se s vašom decom’.
Glumica Marijana Mikulić sa suprugom Foto: Marijana Mikulić/Instagram
‘Svi se busamo u prsa empatijom, ljudskošću, jednakošću svih i svega… Malo, samo malo ponekad porazgovarajte sa svojom decom o drugačijoj deci (edukujte se možda i sami, malo, nemojte previše). I ja sam mislila da se to događa tamo nekom, nekim drugima. Pa evo me, živim to svaki dan. Malo samo vašeg truda i vremena nama će puno olakšati život. Hvala’, napisala je Marijana.
Hrvatska glumica majka je trojice dečaka, a njen najmlađi sin Jakov, vrlo često je predmet razgovora, ne samo u medijima, već kako kaže glumica i na društvenim mrežama.
Mnogo je onih koji su nakon njene objave sebi dali za pravo da njenu borbu javno komentarišu, zbog čega se glumica potresnom, ali oštrom porukom oglasila na Instagramu:
– Lako je pričati. Ja sam jako dobro znala kako bi odgajala, dok decu nisam ni imala. Moja deca neće imati ispade nervoze, niti ja, ikada, ja ću biti tiha voda koja gasi požare zagrljajima ljubavlju, uvek (ako se kod moje dece požari ikada dogode). Uvek ću imati strpljenja, ljubavi, za svu svoju decu jednako, neće me doticatii ničiji komentari sa strane, živeću svoj život – počela je ona svoju priču:
– Život me demantovao kroz mnogo područja, u majčinstvu posebno, mnogo puta, toliko toga sam popustila, propustila, preterala, suza isplakala, što od muke što od nemoći, plivanja uzvodno, uporno, i kada sam na izmaku snaga. Sada plivam samo kako Jaki diriguje, ako mu je dobar dan družimo se, ako nije ili se sve otkazuje ili se dolazi unapred sa izvinjenjem da ćemo možda brzo otići. Nema na silu, nema sedenja, ispijanja kafa, jedno od nas stalno je na nogama u niskom startu. Ljudi nam objašnjavaju ko je sve kasno progovorio, kao da mi sami kući nemamo dvoje dece koja su kasno progovorila, muške, kao i Jakov (to je često argument, da muška deca kasno progovore). Zašto uopšte ovo pišem. Na odmoru smo, kod svojih, idemo onda da vidimo prijatelje, kumove, ljude koje vidimo samo kad smo tu. Svi se trude, ali retki imaju razumevanja, retki uopšte žele razumeti, većinom nas gledaju kao da nismo normalni, mi, dete, ne znam. Jer valjda kada vidiš dete bez noge znaš da ne može trčati. A kad vidiš veselog zdravog, motorički spretnog trogodišnjaka, svi misle da mu roditelji nisu normalni jer misle da malom treba pomoć – napisala je ona svojevremeno.
(Kurir.rs/M.J)
