Građani BiH izabrali lokalne vlasti

Građani BiH izabrali lokalne vlasti

Mala izlaznost, prosečan broj incidenata i iznenađenja u nekim većim gradovima je možda najbolji sažetak lokalnih izbora koji su u nedelju održani u celoj BiH, osim u Mostaru gde će se održati naknadno.

Za razliku od dosadašnjih posleratnih izbora na lokalnom nivou, što se tiče gradonačelnika i načelnika opština, ovi su bili drugačiji po tome što je u velikom broju većih opština na listićima bilo više kandidata ujednačenog kvaliteta. Najveća iznenađenja su, bez sumnje, izbori u Banja Luci i Sarajevu gde su stranke koje su vladale dugi niz godina podbacile kada je reč o načelnicima opština i gradonačelniku. U oba slučaja, najverovatnije se dogodilo isto – birači su zasićeni “partijskih vojnika” koji ne slušaju građane nego partiju i pretvaraju se u puke izvršioce partijske volje. Niz godina stranačkog zapošljavanja, nepotizma i korupcije ima svoju cenu koja je ovaj put naplaćena na lokalnom nivou.

Konkretno, u Banja Luci su u bitku za poziciju gradonačelnika ušli opozicioni kandidat, nesvršeni student ekonomije, Draško Stanivuković i “partijski vojnik” vladajuće koalicije vođene Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i gradonačelnik u prethodom mandatu, Igor Radojičić. Stanivuković ima 27 godina i nema nikakvog radnog iskustva osim u politici. Dolazi iz jedne od najbogatijih porodica u BiH i tokom kampanje je obećao toliko toga da će mu četiri godine mandata biti malo. S druge strane, Radojičić je iskusan političar koji je obavljao važne funkcije na nivou Republike Srpske. Na mestu gradonačelnika imao je slobodu da izgradi desetak kružnih tokova i par mostova u gradu. Sve ostalo je radio po nalogu stranke, što ga je na kraju koštalo mandata.

Kada su građani protestovali zbog ubistva Davida Dragičevića, mladića čije je telo nađeno u reci a porodica sumnja da su u slučaj umešani najviši funkcioneri policije, Radojičić je uglavnom mudro ćutao a u retkim izjavama ponavljao da “institucije treba da rade svoj posao”. Međutim, postavljanje bilo kakvog obeležja na mestu gde je mladićevo telo nađeno bilo je zabranjeno a ono što su građani postavili rušila je Komunalna policija – izvršno telo Gradske uprave. Interesantno je da je Stanivuković svoju pobedu proslavio na glavnom gradskom trgu, gde je tokom demonstracija pre dve godine hapšen.

Drugi važan razlog za poraz Radojičića je odnos SNSD prema koalicionim partnerima od kojih se puno tražilo a malo im se vraćalo. To je razlog zbog kojeg je u koalicionim strankama došlo do raskola te njihovi članovi najverovatnije nisu ni izašli na izbore. Izlaznost u Banja Luci je malo iznad 50% od kojih je 54% glasalo za Stanivukovića a 46% za Radojičića. Prosta računica kaže da je novog gradonačelnika izabralo nešto više od četvrtine birača pa se ne može govoriti o tome da je za njega glasala većina. Uostalom, u izbornoj trci za gradsku Skupštinu vodi SNSD pa novi gradonačelnik neće imati odbornike koji ga podržavaju.

Što se Sarajeva tiče, stvari su mnogo jasnije – dugogodišnje afere, stranačko zapošljavanje i nerad opštinskih administracija doveli su Stranku demokratske akcije (SDA) do poraza u momentu kada su očekivali da će biračko telo da se povinuje standardnom glasanju za ovu stranku. Očit primer neprofesionalnog ponašanja je činjenica da je supruga stranačkog lidera Bakira Izetbegovića, Sebija, odjednom postala direktorica najveće medicinske ustanove u BiH – Univerzitetskog kliničkog centra u Sarajevu. Pored toga, poznat je njen uticaj na Medicinskom fakultetu a i namera da proširi svoj uticaj na nivo Univerziteta. Slično su se ponašali i drugi kandidati stranke pa bi SDA poraz trebala iskoristiti za konsolidaciju i reorganizaciju kako bi se za četiri godine vratila u igru.

Lokalne izbore je obeležilo i nekoliko kurioziteta. Tako je, na primer, za načelnika Velike Kladuše ponovo izabran Fikret Abdić, osuđeni ratni zločinac koji je pre par meseci uhapšen zbog sumnje na korupciju i zloupotrebu položaja.

Interesantno je da desetak kandidata nije dobilo ni jedan glas što znači da ni sami za sebe nisu glasali, dok je nekoliko kandidata i pre izbora bilo sigurno u pobedu jer nisu imali protivnike.

Najmorbidniji slučaj se dogodio u Travniku gde je jedan od kandidata na dan izbora preminuo od koronavirusa ali to nije smetalo da – pobedi na izborima. Centralna izborna komisija još uvek nije donela odluku jer ovakav slučaj nije predviđen zakonom.