Grčka: “Bitka” između luka

Grčka: “Bitka” između luka

Grčke izvozne kompanije “bore se” da zadrže zamah koji su stekle na međunarodnim tržištima, usred neizvesnog i izuzetno teškog okruženja.

Kao što Udruženje panhelenskih izvoznika (PEA) u svojoj analizi ističe, „prevalenca pandemije potpuno je poništila scenario u svetskoj ekonomiji i neminovno uticala na međunarodnu potražnju za grčkim proizvodima. Ipak, grčki izvoz u prvom kvartalu ove godine je ostao stabilan, čime je još jednom dokazao da je ključni stub razvoja zemlje. U stvari, bez naftnih derivata, grčki je izvoz u posmatranom periodu uspeo da ostane na pozitivnoj teritoriji protiv svih nedaća.

Konkretno, prema analizi PEA-e i Centra za izvozne studije i istraživanje (KEEM) na privremenim podacima ELSTAT-a, izvoz, uključujući naftne derivate, opao je za 25 miliona evra ili -0,3%, na 7,98 milijardi evra sa 8,01 milijardu evra, dok je, ako se isključe naftni derivati, porastao sa 5,66 milijardi evra na 5,94 milijardi evra , što znači za 277,6 miliona evra ili 4,9%.

Italija i Nemačka

Italija je i dalje bila najvažnije odredište za grčki izvoz tokom prvog kvartala 2020. godine, dok je Nemačka bila blizu drugog mesta. Slijede ih Kipar i Bugarska, koje su se pomerile prema gore, i Turska, kojoj je pad izvoza grčkih proizvoda (za -3,3%) rezultirao spuštanjem na listi glavnih destinacija.

Na šestom mestu je za dva mesta bolja (sa 8. mesta) Francuska, dok su se SAD popele na 7. mesto, popevši se 3 mesta (sa 10. mesta). Španija je zauzela 8. mesto, jedno više nego ranije (sa 9. mesta), dok je Rumunija zauzela 9. mesto u odnosu na 11. mesto u prvom kvartalu 2019. Ujedinjeno Kraljevstvo je ispalo iz prvih deset mesta, nakon što je palo sa sedmog mesta, koje je prethodno držalo.

Pored prvih deset kupaca grčkih proizvoda za prvi kvartal 2020., vredi napomenuti i porast rangiranja Kine (11. mesto sa 12. mesta) i Mađarske (26. mesto sa 36. mesta), kao i Japana (24. mesto sa 40.) u odnosu na odgovarajući kvartal 2019. godine.

Odredišta

Što se tiče odredišta grčkog izvoza po ekonomskoj uniji, prema EU zabeleženo je povećanje za 10,3% , isporuke u 18 zemalja Evrozone povećane su za 9,1%, dok je izvoz u zemlje OECD-a i G7 takođe porastao za 7,6% i 16 %. Međutim, izvoz u shemu BRICS, koji sve više raste, smanjio se za -18,6%, kao i u zemlje proizvođača OPEC-a za -29,2%. Što se tiče zemalja Zaljevskog veća za saradnju, zabilježeno je smanjenje -43,4%.

Pošiljke grčkih proizvoda u zemlje Crnomorske ekonomske saradnje (OSEP) porasle su za 4,8%, dok u odnosu na zemlje Evroazijske ekonomske unije stagniraju (-0,1%). Konačno, izvoz male vrednosti u zemlje MERCOSUR-a opao je za -68,7%. / ibna