Grčka: Deficit u turizmu vuče privredu na dole

Grčka: Deficit u turizmu vuče privredu na dole

Šteta dolazi polako, i to je ogledalo konkurentnosti grčke ekonomije; a to je bio slučaj i pre zatvaranja. Prema Banci Grčke, deficit bilansa tekućeg računa dostigao je 3,5 milijarde evra u prvom kvartalu 2020. godine, pri čemu je saldo turističkih usluga opao, jer su dolasci nerezidentnih putnika smanjeni za 46,8%, a relevantni prihodi za 71%, kao rezultat zaustavljanja vazdušnog prevoza i rada hotela.

Konkretno, u martu 2020. godine, saldo tekućeg računa beleži deficit od 1,1 milijarde evra, što je za 432 miliona evra manje u poređenju sa martom 2019. godine, kao rezultat poboljšanja bilance robe, primarnih i sekundarnih prihoda. Naprotiv, prema Banci Grčke, suficit usluga je smanjen.

Deficit bilansne robe smanjen je za 319 miliona evra, usled poboljšanja salda robe bez goriva i uprkos smanjenju odgovarajućeg izvoza za 5,4 odsto, jer se odgovarajući uvoz smanjio znatno bržim tempom, za 12 %. Ova dešavanja su u velikoj meri posledica prekida ekonomskih aktivnosti na međunarodnom nivou, zbog mera za rešavanje pandemije. Bilanca goriva se nije bitno promenila. Pad izvoza i uvoza goriva je rezultat naglog pada cena nafte u inostranstvu, dok se u stalnim cenama izvoz i uvoz goriva povećao za 37%, odnosno 82% u poređenju sa martom 2019. godine.

U prvom kvartalu 2020. godine deficit tekućeg računa se popravio i iznosio je 3,5 milijardi evra, 201 miliona eura manje nego u odgovarajućem periodu 2019. godine, jer je poboljšanje bilansa robe i bilansa sekundarnog dohotka nadmašilo pogoršanje ostalih bilansa.

Deficit bilansa roba smanjen je, isključujući gorivo, dok se bilans goriva još gori. Izvoz robe koja nije gorivo povećan je za 4,5% u tekućim cenama (5,0% u stalnim cenama), dok se odgovarajući uvoz smanjio za 2,5% u tekućim cenama i za 2,0% u stalnim cenama. Pad izvoza i uvoza goriva usled pada cena nafte, dok su u stalnim cenama izvoz i uvoz goriva porasli za 5,1%, odnosno 15,4% ./ibna