Grčka ekonomija pokazuje negativne signale

Grčka ekonomija pokazuje negativne signale

Crne tačke u grčkoj ekonomiji se umnožavaju, posebno u pogledu okruženja stvorenog za zaposlene u skladu sa zakonima koje je donela Vlada Kyriakosa Mitsotakisa. Neki makroekonomski podaci dodatno pokreću neka nova i drugačija pitanja. Gubitak oko 174.000 radnih mesta tokom vladavine Nove demokratije ukazuje na deregulaciju zabeleženu na tržištu rada, nakon što su primenjeni zakoni koje je Vlada usvojila.

Ulaganja su smanjena

U međuvremenu, u još jednoj postizbornoj nedoslednosti u odnosu na predizborna obećanja, Vlada Nove demokratije smanjila je javne investicije, beležeći 20-godišnji minimum tokom svog mandata. Zapravo je isporučeno ukupno za 750 miliona evra manje rashoda u odnosu na 2018. godinu, jer je druga polovina 2019. godine u potpunosti preokrenula veoma dobre rezultate iz prve polovine. Takođe je smanjena i socijalna dividenda pa je umesto milijarde evra koje je SIRIZA podelila u 2018. godini, 2019. godine podeljeno nešto više od 200 miliona evra. Negativni efekat bio je odmah očigledan malim i srednjim preduzetnicima, jer se tržište nije pomeralo tokom sezone praznika, stvarajući probleme i u potrošnji.

Promet je smanjen

Smanjen je bio praznični promet polovine grčkih kompanija. To je proizašlo iz dobro organizovanog periodičnog istraživanja koje je sproveo Institut za trgovinu i usluge (INEMY), službeno naučno telo Grčke konfederacije privrednika (ESEE) o tržišnim kretanjima tokom božićnih praznika 2019. i Nove godine 2020. godine.

Ovde treba napomenuti da promet u ovom periodu predstavlja posebno značajan deo godišnjeg prometa mnogih preduzeća. Glavni zaključci istraživanja su sledeći: Božićni promet je stagnirao na nižim nivoima u odnosu na prošlu godinu za polovinu preduzeća (49%), što je udeo sličan prošlogodišnjem istraživanju (51%). Dva sektora koja su najviše pogođena su odjeća/obuća i knjige, sportska oprema, igračke, kozmetika, cvijeće, dok je sektor hrane i pića imao relativno niže gubitke, pri čemu su supermarketi zabeležili blagi porast (1,5%). Samo 17% preduzeća beleži rast prodaje. Međutim, ta brojka iznosi i do 21% za veća preduzeća koja se bave prometom. / ibna