Grčka: Ekonomija trpi značajne gubitke zbog koronavirusa

Grčka: Ekonomija trpi značajne gubitke zbog koronavirusa

Pandemija koronavirusa je teško pogodila sve sektore grčke ekonomije. Prema Markitu, industrija je u martu zabeležila najbrže smanjenje od jula 2015. godine, sa padom od 42,5 poena, gubitkom radnih mesta i otvorenim pesimizmom u pogledu perspektive.

Podaci iz marta pokazuju pogoršanje radnih uslova u grčkom proizvodnom sektoru, čime se završava trogodišnji period kontinuiranog rasta.

Sveukupno smanjenje je rezultat naglog pada kako proizvodnje tako i novih narudžbi, jer je pandemija dovela do zatvaranja fabrika i naglog pada domaće i strane potražnje. Kao rezultat, kompanije su značajno smanjile broj zaposlenih zbog smanjenog obima narudžbi i nekompletnog posla.

Povjerenje u poslovanje ocenjeno je negativnim zbog straha od mogućeg zatvaranja i dugoročnog uticaja pandemije na ekonomiju. U međuvremenu, naplate su pale najbržim tempom u poslednjih četiri, a i više godina, uprkos većim ulaznim cenama jer su kompanije pokušavale da privuku nove porudžbine.

Desezonirani indeks lanca snabdevanja za proizvodnju u Grčkoj (PMI) IHS Markita, koji meri performanse proizvodne ekonomije, zatvoren je sa 42,5 bodova, što predstavlja značajan pad u odnosu na februarskih 56,2 poena.

Pogoršavanje ekonomske klime

Indeks ekonomske klime opao je u martu sa 113,2 na 109,4 boda što je rezultat nedavnih dešavanja u vezi sa pandemijom, kako Fondacija za ekonomska i industrijska istraživanja (IOBE) navodi, ukazujući na snižena očekivanja u svim oblastima sa uslugama i maloprodajom na prvom mestu, jedini izuzetak je sektor hrane i pića, gde je zabeležen blagi porast.

Što se tiče poverenja potrošača, pesimizam je naglo eskalirao kod mnogo više ljudi koji negativno prognoziraju tok ekonomije i finansija domaćinstava u narednih 12 meseci. Kao rezultat, indeks je u martu iznosio -16,5 u odnosu na -4,8 poena mesec dana ranije, što je najveće pogoršanje zabeleženo između uzastopnih meseci.

Napominje se da kriza ima strukturne, a ne samo vremenske karakteristike, pa čak i kada se vremenom stanje normalizuje, očekuje se da će se njeni efekti vremenom proširiti i na sve sektore ekonomije.

Reakcija tržišta

Nagli pad cena akcija uz još neke događaje nedavno su monopolizovali domaće tržište novca i kapitala.

Šestomjesečna kamatna stopa na obveznice iznosila je 0,3%, od -0,05% 26. februara, a vlada je prikupila 487,5 miliona evra. Dobit od desetogodišnjih obveznica takođe je porasla na 1,75%.

Na Atinskoj berzi generalni indeks zatvoren je na 536,45 poena, beležeći gubitak od 3,91%. / ibna