Grčka: Mitsotakis se pismom obratio UN

Grčka: Mitsotakis se pismom obratio UN

Pismo stalnog predstavnika Grčke pri Ujedinjenim nacijama od 4. septembra 2020. upućeno predsedniku Saveta bezbednosti:

Čast mi je da priložim pismo od 3. septembra 2020. godine, upućeno generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija od grčkog premijera Kyriakosa Mitsotakisa.

Bila bih zahvalna ako bi se ovo pismo i njegov aneks mogli distribuirati kao dokument Saveta bezbednosti.

(Potpisano) Maria Theofili

Ambasador

Stalni predstavnik

Sledi prevod aneksa pismu stalnog predstavnika Grčke pri Ujedinjenim nacijama od 4. septembra 2020. upućenog predsedniku Saveta bezbednosti:

Želim da skrenem pažnju Ujedinjenih nacija na sledeće događaje koji kod nas izazivaju veliku zabrinutost.

U proteklih nekoliko meseci Turska je bila angažovana u nizu nezakonitih i provokativnih radnji na istočnom Mediteranu, posebno od 27. novembra 2019. godine potpisivanja i ilegalnog Memoranduma o razumevanju na pomorskim granicama sa libijskom Vladom nacionalnog sporazuma. Libijski parlament nikada nije odobrio ovaj memorandum kako je zahtevano članom 8, stav 2 (f) Skiratskog sporazuma iz 2015. godine, a zaključen je uprkos činjenici da dve države nemaju zajedničke pomorske granice. Dalje, memorandum potpuno ignoriše prisustvo grčkih ostrva u regionu.

Međutim, od 21. jula 2020. bili smo svedoci velike eskalacije turskih agresivnih dela i retorike koja predstavlja otvorenu i neviđenu pretnju grčkoj suverenosti i suverenim pravima, kao i miru i stabilnosti šireg regiona.

Treba naglasiti da u osnovi gornjih akata leži namera Turske da oduzme Grčkoj razumna i legitimna suverena prava u istočnom Mediteranu odbijanjem da prizna morske zone grčkih ostrva izvan šest nautičkih milja teritorijalnog mora, što je flagrantno kršenje odredbi međunarodnog pomorskog prava i međunarodne jurisprudencije.

Tačnije, 21. jula 2020. Turska je izdala navigaciono upozorenje (NAVTEX) najavljujući provođenje aktivnosti seizmičkog istraživanja istraživačkim brodom Oruč Reis na Mediteranu, uključujući područje unutar grčke jurisdikcije, za period između 21. jula i 2. avgusta 2020. godine. Važno je napomenuti da se u toj specifičnoj oblasti, prema nedavnoj izjavi turskog ministra spoljnih poslova Mevlut Čavušoglua, „preklapaju tvrdnje sa Grčkom“. Budući da, međutim, Turska veruje da postoje konkurentske tužbe, ona takođe treba da bude svesna da ima jasnu obavezu koja proizlazi iz dobro utvrđenih pravila morskog prava, da u dobroj nameri pregovara o rešavanju ovih zahteva, dok se ne završi trebalo bi da se uzdrži od istraživanja ugljikovodonika u tom području, kao i od svakog drugog jednostranog akta koji nije u skladu sa osnovnim odredbama međunarodnih zakona.

Umesto toga, Turska je odlučila da rasporedi veliku vojnu flotu koja će pratiti gore navedeni brod za seizmička istraživanja Oruč Reis i, pored toga, da poveća svoje vojno prisustvo u Egeju i u oblastima istočnog Mediterana u blizini ostrva Rodos i Kastellorizo.

Uprkos svemu navedenom, Grčka je pokazala spremnost da svoj spor sa Turskom u vezi sa razgraničenjem pomorskih područja na Egejskom i Istočnom Mediteranu reši dijalogom i prema međunarodnom pravu, ali ne pod uslovima vojnog pritiska i pretnji.

Dalje, Grčka je veoma podržavala napore nemačkog posredovanja u vezi sa nastavkom pregovora između Grčke i Turske. U tom pogledu, dva ministarstva spoljnih poslova složila su se da se dogovore o nastavku.

Međutim, pod izgovorom da su Grčka i Egipat sklopili sporazum o pomorskom razgraničenju, Turska nije pristala na gornju najavu i nastavak pregovora o istraživanju, uprkos svojoj deklarisanoj „posvećenosti dijalogu“. Nepotrebno je reći da je ovaj sporazum, koji je rezultat dugih i dobronamernih pregovora između Grčke i Egipta, zasnovan na relevantnim odredbama Konvencije Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu, od najveće važnosti za stabilnost u istočnom Mediteranu, koje su Turska i libijska vlada Nacionalnog sporazuma pokušale da podriju ilegalnim i iracionalnim „razgraničenjem“ između dve zemlje.

Reagujući na gore navedeno, Turska je izdala novi NAVTEX za istraživačke aktivnosti i poslala Oruč Reis, ovog puta u pratnji 17 ratnih brodova i dva pomoćna plovila, u to područje. Dve grčke fregate nadgledale su njihove aktivnosti. Istovremeno, turska flota je bila raspoređena na Egejskom moru i grčke oružane snage su stavljene u stanje pripravnosti.

Turska je dobro svesna da razmeštanje velikog broja vojnih brodova rizikuje da izazove vojni incident kakav se dogodio 12. avgusta 2020. godine. Zaista, tokom tog incidenta, sudarile su se dve fregate, grčki Limnos i turski Kemal Reis u oblasti u kojoj je bio prisutan Oruč Reis, zbog kršenja relevantnih pomorskih propisa od strane turskog broda. Kemal Reis pretrpeo je ozbiljnu štetu, ali dve strane su se složile da ovo ne treba da eskalira u sukob, prepoznajući da incident nije bio nameran. Grčka strana je incident držala poverljivim, izbegavajući publicitet. Međutim, sutradan su o incidentu, na iskrivljen način, izvestili ne samo turski mediji, već i sam predsednik Erdogan.

Pored toga, Turska je nedavno izdala još dva neovlaštena upozorenja NAVTEX, najavljujući obavljanje ilegalnih aktivnosti istraživačkog broda Oruč Reis, do 13. septembra, u istom morskom području prethodnog NAVTEX-a i blizu 32 milje južno od grčkog ostrva od Kastellorizo. Istovremeno, turska flota je još uvek raspoređena širom Egejskog mora i oko ovog ostrva. Želim da naglasim da je Kastellorizo naseljeno ostrvo blizu Rodosa koje čini deo ostrvskog sistema Dodekanez i koje Turska pokušava da predstavi kao izolovano ostrvo, daleko od grčkog kopna, koje po njihovom mišljenju apriori nema pravo na bilo koji deo pomorske zone osim teritorijalnih voda. Ova pozicija je, međutim, u suprotnosti sa pomorskim pravom i nije podržana međunarodnom jurisprudencijom.

Bilo bi mi neugodno da u tom pogledu ne spominjem agresivnu i retoriku bez presedana protiv Grčke koju su vršili turski visoki zvaničnici, uključujući samog predsednika Erdogana i ministra spoljnih poslova Mevluta Čavušoglua, koji otvoreno prete ratom protiv Grčke u slučaju da ova proširi svoje teritorijalne vode u Egejskom moru na 12 nautičkih milja („U Egejskom moru Grčka ne može proširiti svoje granice na 12 milja …. Ovo bi bio uzrok rata (casus belli) … Nećemo dozvoliti Grčkoj da proširi svoje teritorijalne vode sa 6 na 12 milja“,„ Prilično sam jasan. “)

Sve navedeno jasno pokazuje otvorenu nameru Turske da nastavi sa provokativnim ponašanjem prema Grčkoj kako bi stvorila činjenice ostvarene na terenu u pomorskom području istočnog Mediterana, a na štetu grčkih razumnih i legitimnih prava, bez obzira na činjenicu da takvo ponašanje opasno povećava tenzije i nestabilnost u tom području.

Štaviše, Turska otvoreno preti upotrebom sile protiv Grčke masovnim izlaskom svoje vojne flote u istočni Mediteran i, kao što ukazuju izričite izjave njenih zvaničnika u tom smislu, ukoliko Grčka ne popusti nerazumnim i pravno neutemeljenim tvrdnjama Turske. Ovo agresivno ponašanje se protivi samoj Poveljie Ujedinjenih nacija, koja državama izričito zabranjuje upotrebu sile ili pretnjom upotrebom sile u  međunarodnim odnosima.

Međunarodna zajednica ne može i ne treba da toleriše takav nezakonit stav Turske koji ozbiljno ugrožava regionalni mir i bezbednost, i treba da pozove ovu zemlju da odmah prekine sve gore navedene ilegalne aktivnosti i pridržava se odredbi Povelje i međunarodnog prava, uključujući pravila pomorskog prava.

Dozvolite mi da zaključim ističući da Grčka ostaje posvećena principima mirnog rešavanja sporova kako su navedeni u Povelji Ujedinjenih nacija i spremna je da nastavi svoj dijalog sa Turskom od tačke na kojoj su oni prekinuti u martu 2016. godine, na osnovu međunarodnog prava, uključujući i pravo mora. To, međutim, zahteva spremnost Turske da zaustavi bilo kakve ilegalne aktivnosti u istočnom Mediteranu i da se uzdrži od zapaljivih izjava i provokativnih akcija koje stoje na putu značajnom dijalogu.

Bio bih vam zahvalan ako biste mogli da tretirate ovo pismo kao dokument Saveta bezbednosti.

(Potpisano)

Kyriakos Mitsotakis / ibna