Grčka: PBO uključuje alarm zbog novih mera štednje

Grčka: PBO uključuje alarm zbog novih mera štednje

Parlamentarna kancelarija za budžet upozorava Vladu na mogućnost novih mera štednje, dok istovremeno procenjuje da će recesija u grčkoj ekonomiji biti duboka, što će dovesti do povećanja stope nezaposlenosti.

Grčka kancelarija za državni budžet primećuje smanjenje od 9,4% u grčkoj ekonomiji, povećanje nezaposlenosti, smanjenje inflacije i proširenje tekućeg trgovinskog deficita, kao što je rekla u svom tromesečnom izveštaju. Nadalje, poziva EU da obezbedi finansijsku podršku i vreme za najugroženije ekonomije, kako bi se izbegle nove mere štednje, kao što je to bio slučaj s Grčkom u 2010. godini.

Dug raste

U isto vreme, Kancelarija naglašava da dug može preći 190% grčkog BDP-a, što će povećati teret za građane. Kako se navodi u izvještaju, povećani javni dug neće biti automatski eliminisan povratkom na primarne suficite, pokrećući dva kritična pitanja.

Prema procenama Kancelarije, prvo je da će možda biti teško predvideti vreme koje će trebati da se ovaj odnos duga prema BDP-u vrati na nivo pre korone, period tokom kojeg će zemlja biti ranjiva na neizvesnosti međunarodnog tržišta. Iz tog razloga, Evropska unija bi trebalo naročito da obezbedi finansijsku podršku najugroženijim zemljama i da im pruži dovoljno vremena za nesmetan povratak fiskalne ravnoteže.

Drugo – i najkritičnije – pitanje je da će taj povećani dug morati da plaćaju javni resursi, što u završnici opterećuje građane zemlje. Raspodela ovog tereta, bilo između društvenih grupa ili među generacijama, trebalo bi da bude predmet otvorenog i iskrenog javnog dijaloga kako bi se utvrdila opšte prihvaćena fiskalna strategija za naredne godine.

Deficit

Kratkoročni indikatori su takođe zabeležili značajnu tendenciju pada, posebno indeksa očekivanja kao što su indeks ekonomske klime i PMI. Fiskalne brojke za prvi kvartal pokazuju zaostajanje od 1,3 milijarde evra u odnosu na prošlogodišnje nivoe i očekuje se da će se proširiti u narednim mesecima.

Kada je reč o vladinim prognozama, Kancelarija navodi da je “relativno blizu scenariju brzog povratka, sa izuzetkom stope nezaposlenosti”, dodajući da će ovo zavisiti od odluke koje će mere podrške poslovanju biti uvedene kao strog uslov održavanje postojećih radnih mesta. I „Ako se ovaj uslov ispuni, povećanje nezaposlenosti će doći više od smanjenja broja zaposlenih, a manje od povećanja viška ranika, što će rezultirati smanjenjem na niže nivoe nego što očekujemo“. / ibna