Grčka: Slabost Vlade i povećanje nezaposlenosti

Grčka: Slabost Vlade i povećanje nezaposlenosti

Vlada Nove demokratije (ND) pokazuje očiglednu nesposobnost da se nosi sa ekonomskom krizom, koja je pred vratima, a istovremeno se pobrinula da stvori eksplozivnu „smešu“ protiv zaposlenih. U isto vrijeme, iako je Vlada sporo aktivirala alate za finansiranje poslovanja, „davanja“ – posebno velikim korporacijama – ukidaju klauzule o zapošljavanju radi obezbeđivanja zajmova garantovanih od države.

Iako Komisija upozorava na porast nezaposlenosti od 20% u Grčkoj, vlada ND uspostavlja jednu za drugom “anti-zapošljavačku” meru, pokazujući na najjasniji način svoj neoliberalni ideološki pravac. Izjave vladinih službenika, kao i prvobitni nacrt, nagoveštavali su da će postojati neka vrsta klauzule koja bi bila povezana sa zadržavanjem radnih mesta, ali je očito da to neće biti slučaj. Na osnovu gore navedenog, mnoge kompanije dobiće kredite sa državnom garancijom, ali ne obavezujući se ne samo da ne otpuštaju viškove radnika (već od 1. juna), već ni da zadrže isti broj zaposlenih u kompaniji. Prema tržišnim faktorima, ovo uglavnom ide u korist velikih kompanija, koje će od grčke države koristiti zajam za jačanje likvidnosti, ali zaposleni neće biti zaštićeni. Kao rezultat toga, poreski obveznici „u osnovi“ podržavaju garancije za državni kredit, dok će neka preduzeća moći da nastave sa otpuštanjem, smanjujući broj radnika.

Pored toga, Vlada je već neko vreme efektivno uvela smanjenje plata u privatnom sektoru kroz amandman koji je parlamentu podnela prošlog petka. Od 15. juna do 15. oktobra, biće primenjen mehanizam „saradnje“, koji poslodavcima daje pravo da smanje nedeljno radno vreme zaposlenih do 50%, a država pokriva 60% gubitka zarada, što zaposlenima znači da gube 20% svoje plate. U Francuskoj nadoknada dostiže i do 86% razlike, u zemljama kao što su Italija ili Nemačka kompenzacija dostiže i do 80%, dok je u zemljama kao što je Danska kompenzacija još veća.

Poređenje i podaci

Jasno je, dakle, da su druge evropske zemlje dale mnogo veću težinu podršci za zarade nego Grčka. Istovremeno, Vlada je pružila priliku za veliku fleksibilnost na tržištu rada, jačajući privremenu zaposlenost.

Prognoze Privredne komore Grčke o udarcu na tržište rada su sumorne, jer posebno istraživanje o efektima zdravstvene krize na grčku ekonomiju ističe da je ukupno 1.729.200 zaposlenih koji su direktno ili indirektno pogođeni ovim merama! Prema posebnom izveštaju Komore, ako se pretpostavi da je otpušteno 25% zaposlenih u oblasti usluga, dobavljača u trgovini i na otvorenim pijacama (231,8 hiljada ljudi), 20% onih koji rade kao kancelarijski radnici (90,9 hiljada lica), ali i onih koji su otpušteni u drugim oblastima, očekuje se da će se broj nezaposlenih povećati za 390,9 hiljada osoba. / Ibna