Grčka: Studije pokazuju da se mediji prilagođavaju poslovnim i drugim interesima

Grčka: Studije pokazuju da se mediji prilagođavaju poslovnim i drugim interesima

Građani imaju negativnu percepciju novinarstva i grčkih medija, jedan je od zaključaka istraživanja postdiplomskog programa Odeljenja za istoriju i informatiku „Istorijska istraživanja, nastava i nove tehnologije“ u izdanju časopisa Editors ‘Journal (Efimerida ton Sintakton).

Prema rezultatima ankete, 84,6% učesnika veruje da mediji služe poslovnim ili drugim vrstama interesa. Istovremeno, gotovo osam od deset smatra da novinarstvo nije objektivno. Samo novine među svim vrstama medija imaju poštovanje ispitanika, međutim neki od njih (procenat od 27,7%) navode da novine nikada ne kupuju.

Konkretno, više od 8 od 10 ispitanika dovodi u pitanje nezavisnost i nepristrasnost medija, navodeći da oni služe raznim interesima. Slično tome, 46,7% smatra da je novinarstvo u Grčkoj „malo objektivno“, 31,6% „nimalo objektivno“, dok naprotiv, samo 18,6% i 1,9% smatra da je „sasvim objektivno“, odnosno „vrlo objektivno“.

Skoro 7 od 10 kaže da su ih mediji više informisali tokom krize sa koronavirusom. Konkretno, 65,7% je odgovorilo da je više informisano, 22,1% isto kao i ranije, 10,5% manje i samo 1,8% uopšte nije informisano.

Televizija i web stranice istaknuti su kao glavni kanali informisanja građana o vestima i događajima u vezi sa krizom i napredovanjem virusa u Grčkoj.

Na pitanje o izvorima iz kojih su informisani, 72,7% učesnika odgovorilo je sa televizije, a 63,2% sa web stranica. Društvene mreže takođe imaju snažan procenat od 51,1%, dok je dinamika radija manja sa 16,6%, a uticaj novina je minimalan, od 8,8%.

Preciznije, 39,3% navodi da je televizija bila glavni izvor informacija, a slede web stranice sa vestima sa 36,3%; društvene mreže činile su 18,7%, dok je 3,8% odabralo radio i samo 1,6% novine.

Iako se, prema mišljenju ispitanika, novine smatraju najpouzdanijim medijem sa 42,3%, jer se na njih gleda kao na prestižne i vredne poštovanja. Čak jedan od dva ispitanika (50,3%) se ne slaže da su novine zastarele, paralelno sa tim svaki druga (51,9%) nije kupio novine tokom krize sa koronavirusom. U međuvremenu, skoro svaki treći (27,7%) odgovorio je da uopšte ne kupuje novine.

Onlajn istraživanje Jonskog univerziteta, pod naučnim vođstvom prorektora, profesora Konstantinosa Angelakosa, sprovedeno je tokom prve faze pandemije koronavirusa i nastoji da istraži nove trendove i zabrinutosti na polju informacija, u vreme kada mediji su pozvani da preuzmu ključnu ulogu zbog posebnih okolnosti koje nameće pandemija. Dva glavna elementa koja su proizašla iz zaključaka bili su nizak kredibilitet medija u očima građana, zajedno sa dominacijom televizije i interneta nad ostalim medijima.

„Ovo istraživanje, posebno tokom pandemijskog perioda, potvrđuje: prvo, formiranje odnosa zavisnosti između javnosti i elektronskih medija u doba slike, koje kroz snažnu kontroverzu jasno podriva odnos sa čitanjem novina; međutim, nažalost, čini se da nedostaje intenzivne zabrinutosti u vezi sa površnom ili dezorijentirajućom prirodom značajnog dela informacija koje pruža Internet “, profesor Jonskog univerziteta i glavni urednik časopisa„ Nea Paideia ”, Komentarisao je Konstantinos Angelakos. „Drugo“, dodaje on, „naglašava pojavu vrhunske kontradikcije jer ispitanici, dok snažno dovode u pitanje nepristrasnost novinarstva, a mediji smatraju zavisnim, istovremeno nehotice ili pasivno traže ovu vrstu informacija“. /ibna