Grčki zahtev za smanjenje ciljeva primarnog viška ojačan izjavom Lagarde

Grčki zahtev za smanjenje ciljeva primarnog viška ojačan izjavom Lagarde

Nastojanje grčke vlade da smanji ciljeve primarnog viška u dogovoru sa svojim međunarodnim kreditorima u sredu je dobilo dobrodošli poticaj, budući da je generalna direktorica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Christine Lagarde rekla da ovo pitanje treba „pažljivo preispitati“.

Lagardova, koja je nominovana da nasledi Maria Draghija na čelu Evropske centralne banke (ECB) krajem ove godine, rekla je da je MMF formalno izrazio mišljenje da su zahtjevi  prema Atini preterani i da je cilj od 3,5% primarnog viška treba da bude sveden negde između 1,5% i 2%.

Analitičari očekuju da će to ojačati napore grčkog premijera Kyriacosa Mitsotakisa da ubedi poverioce da pristanu na smanjenje. Mitsotakis se obavezao da će dogovoriti ciljeve do 2020. godine; međutim, on je takođe jasno rekao da će smanjenje biti dogovoreno u pravo vreme.

Grčki premijer želi da poveća kredibilitet zemlje tako što će dokazati da može da sprovede program ozbiljnih reformi koje će promovisati ekonomski rast i zapošljavanje. To bi kasnije moglo predstavljati dobru osnovu za pregled primarnih ciljeva viška, uz pomoć signala da se ekonomija vraća u normalu.

Očekuje se da će međunarodni kreditori Grčke u Atini 23. septembra započeti pregled primene državnog programa za period nakon spasavanja ekonomije. Inicijalni razgovori o pregledu ciljeva primarnog viška mogli bi da započnu već krajem septembra, prema lokalnim izveštajima.

Glavna opoziciona stranka SIRIZA kritikovala je Mitsotakisovu administraciju jer ranije nije želela da smanji ciljeve primarnog viška. Bivši ministar finansija, Euclid Tsakalotos, izjavio je za novine „Efimerida ton Sintakton“ da Kyriacos Mitsotakis ne želi da se zalaže za politiku protiv štednje u Evropi, uprkos znakovima da celi blok ide ka usporavanju ekonomije. Dodao je da vlada Nove demokratije nije u pravu što ne koristi mehanizam koji je dizajnirala prethodna administracija za smanjenje ciljeva primarnog viška.

U međuvremenu, desezonirani podaci koje je u sredu objavila služba za statistiku (ELSTAT) pokazali su da se BDP u drugom kvartalu 2019. povećao za 0,8%, u poređenju sa stopom rasta od 0,2% u prva tri meseca godine. Na godišnjem nivou, ekonomski rast ubrzao se na 1,9%. / Ibna