Handke podelio Bosnu i Hercegovinu

Handke podelio Bosnu i Hercegovinu

Mnogo varnica u Bosni i Hercegovini izazvala je odluka Odbora za Nobelove nagrade da austrijskog pisca Petera Handkea nagradi za književnost za 2019. godinu.

U stvari, kao i obično, odluka je u različitim entitetima (Republika Srpska i Federacija BiH) prihvaćena na potpuno suprotan način. Republika Srpska je pozdravila odluku, ali vlasti i nevladine organizacije iz Federacije BiH smatraju da je odluka u najmanju ruku odvratna.

Handke je u BiH poznatiji po izjavama i odbrani Srba tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji krajem prošlog veka, nego po svojim romanima. Handke je često bio provokativan i pružao podršku Srbima u Bosni tokom rata 1992-1995. godine te u nekoliko navrata rekao da u Srebrenici nije bilo genocida. Zato Srbi vole, ali Bošnjaci mrze Handkea.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik čestitao je Handkeu na nagradi rekavši da je došla u prave ruke.

„Zahvaljujemo Vam još jednom na razumevanju koje ste pokazali zastupajući pravedne srpske interese i hvala na Vašoj divnoj literaturi. Nobelova nagrada koju ste dobili dokaz je da pravda nije u potpunosti izgubljena,“ rekao je Dodik.

Ali, druga dva člana iste institucije imaju drugačije mišljenje.

Bošnjački član Šefik Džaferović rekao je da je “Odbor za Nobelove nagrade u potpunosti izgubio moralni kompas”.

„Smatram skandaloznom i sramotnom odlukom Komiteta Kraljevske švedske akademije nauka da Nobelovu nagradu dodeljuje piscu Petru Handkeu, koji je opravdavo ratne zločine u Bosni i Hercegovini u periodu 1992-1995. i zalagao se za zaštitu počinilaca,” rekao je Džaferović.

Smatra da je sramota što je Nobelov odbor opravdao činjenicu da se Handke zalagao za zaštitu Slobodana Miloševića i njegovih izvršilaca Radovana Karadžića i Ratka Mladića koji su osuđeni za teške ratne zločine pred Međunarodnim krivičnim sudom UN za bivšu Jugoslaviju, što uključuje i genocid.

“Godinama nakon završetka rata, Handke nije pokazao ni najmanji znak pokajanja niti se izvinio žrtvama genocida, silovanja, logora i drugih zločina, ali do danas negira istinu o srebreničkom genocidu i tvrdi da su ljudi u Sarajevu sami organizovali masakre tokom opsade. Dodeljivanje Nobelove nagrade takvoj osobi čin je direktne legitimacije njegovog bezvremenog intelektualnog i političkog angažmana, što nije dostojno ni jedne institucije koja promoviše civilizacijske vrijednosti, čak ni Kraljevske švedske akademije nauka,“ rekao je Džaferović u svojoj reakciji.

Hrvatski član Željko Komšić, koji je izabran na osnovu glasova Bošnjaka na prošlim izborima, takođe je osudio odluku, ali je dodao da ćemo „poslati protestno pismo Nobelovom odboru za nagrade sledeće nedelje“.

“Možete li zamisliti da je nakon Drugog svetskog rata neko ko negira holokaust dobio Nobelovu nagradu. To je potpuno neprimereno i protivno svim moralnim standardima”, izjavio je Komšić, koji je tokom rata služio u, većinski bošnjačkoj, Armiji Republike Bosne i Hercegovine i primio najveće ratno priznanje “Zlatni ljiljan”.

Odluku su osudile i mnoge druge bošnjačke organizacije, one koje okupljaju porodice žrtava genocida, političke partije i, što je zanimljivo, Islamska zajednica BiH./ibna