Holandski parlament usvojio je odluku o vraćanju viza za albanske državljane

Holandski parlament usvojio je odluku o vraćanju viza za albanske državljane

Holandski parlament danas je glasao u korist predloga dve najveće stranke u zemlji za vraćanje viznog režima za albanske državljane.

Međutim, ova odluka ne može stupiti na snagu pre nego što je odobre druge evropske zemlje. Nakon glasanja u parlamentu, očekuje se da će holandska vlada zatražiti od Saveta Evrope da odobri taj predlog kako bi se vizni režim za albanske građane ponovo uveo.

Ponovno uvođenje viznog režima smatra se mogućnošću da se kriminalci iz Albanije ali i zemalja Šengena spreče da uđu u Holandiju.

Ipak, još uvek nije jasno kako će vizni režim funkcionisati ako u to ne bude uključena nijedna druga zemlja. Ako državljanin Albanije odluči da putuje iz zemlje članice EU u Holandiju javnim prevozom ili sopstvenim vozilom, bilo bi nemoguće da bude zaustavljen na granici, osim ako vlasti u zemlji ne odluče da uspostave kontrolne tačke koje su posebno usmerene na zaustavljanja Albanaca.

Ova odluka je usledila nakon što je većina u Donjem domu zatražila ponovno uvođenje viznog režima za albanske državljane.

Od 2010. godine, Albanci putuju u zemlje članice EU bez ulaznih viza, a ova odluka uključuje i Holandiju. Međutim, radne vize i dalje ostaju na snazi. Holandski poslanici zatražili su da se Albancima ne dozvoli ulazak u Holandiju bez prethodnog izdavanja ulazne vize iz holandske ambasade u Tirani.

Prema VVD, PPV, CDA, SP i ChristenUnie, ova mera je neophodna kako bi se sprečilo da “albanska mafija” posluje u Holandiji.

Ove političke formacije su još 2010. godine podnele predlog za vraćanje viznog režima, ali ga je vlada odbacila.

Ali sada, ministar pravde Ferdinand Grapperhaus iz CDA, kaže da su kriminalne aktivnosti Albanaca u poslednjih nekoliko godina imale značajan rast.

Prema Grapperhaus-u, gradovi poput Roterdama i Amsterdama bore se protiv albanskih trgovaca kokainom.

Holandska policija kaže da Albanci kupuju kokain u Južnoj Americi i uspostavljaju distributivnu mrežu u različitim evropskim zemljama.

U 2017. godini, Odjel za kriminalističke istrage, pravosuđe, Gradska administracija u Amsterdamu i poreske vlasti pokrenuli su zajedničku istragu o broju Albanaca koji su uključeni u trgovinu drogom u zemlji.

U 2017. godini, vlasti su identifikovale 499 osumnjičenih, dok je 2018. taj broj pao na 476.

Poslanik CDA, Madeleine van Toorenburg je bila jedan od inicijatora ponovnog uvođenja viznog režima za albanske državljane. Prema njenim rečima, kriminalne organizacije „iskorištavaju bezvizni režim“. To im daje mogućnost da prošire svoje aktivnosti, kaže član CDA-e u Donjem domu.

Broj zahteva za azil od strane Albanaca beleži značajan porast u 2015. i 2016. godini sa prosečnim brojem od 1300 zahteva godišnje. Međutim, 2018. godine broj zahteva za azil bio je 550.

S druge strane, vlada je oprezna i tvrdi da ponovno uvođenje viznog režima neće prihvatiti druge članice EU. Ministar spoljnih poslova Stef Blok iz VVD rekao je da ovaj predlog nije dobio adekvatnu podršku među zemljama članicama EU. Prema Evropskoj komisiji, Albanija i dalje ispunjava uslove koji važe za bezvizna putovanja.

Neki od ovih uslova uključuju i činjenicu da Albanija preduzima efektivne mere protiv korupcije u zemlji i takođe se trudi da spreči prekogranični kriminal.

U međuvremenu, Predstavnički dom zatražio je od ministra spoljnih poslova Bloka da u Briselu insistira na zahtevu za vraćanje viznog režima. Međutim, ministar Blok kaže da bi ovaj predlog bio “uzaludan” ako bi se adresirao na Brisel.

Bez obzira na to, prema rečima holandskog šefa diplomatije, Evropska komisija je priznala da Albanija još uvek ima mnogo toga da uradi u cilju poboljšanja režima putovanja bez viza.