Hrvatska: BDP u prvoj polovini 2020. manji za 7,8%

Hrvatska: BDP u prvoj polovini 2020. manji za 7,8%

Kao posledica pandemije koronavirusa i zemljotresa, realni BDP u prvoj polovini 2020. godine smanjio se za 7,8% na godišnjem nivou, usled pada lične potrošnje, investicija i izvoza, dok je državna potrošnja blago porasla, rekao je u četvrtak hrvatski Guverner Centralne banke (HNB) Boris Vujčić.

Vujčić je to rekao u Saboru predstavljajući godišnji izveštaj Hrvatske narodne banke (HNB) o finansijskoj situaciji i stabilnosti cena i monetarne politike u prvoj polovini 2020. godine.

Podsetio je da je u prvoj polovini 2020. godine zabeleženo snažno smanjenje globalne ekonomije zbog širenja koronavirusa i uvođenja ograničenja. Dodao je da je pad realnog BDP-a u razvijenim zemljama bio najizraženiji tokom vrhunca prolećnog pandemijskog talasa.

Lična potrošnja se smanjila za 6,8% na godišnjem nivou, što je odraz smanjenja raspoloživog dohotka usled negativnih trendova na tržištu rada, pada potrošnje usluga čije je pružanje ograničeno zbog epidemioloških ograničenja, kao i građanstvo, manje naklonjeno potrošnji zbog potrebe za fizičkim distanciranjem kako bi se izbegao rizik od zaraze i smanjenje potrošačkog optimizma. Ti trendovi ogledali su se i u nižoj zaduženosti stanovništva, rekao je Vujčić.

Godišnja stopa inflacije usporila je sa 1,4% u decembru 2019. na -0,2% u junu 2020. pod uticajem smanjenih cena naftnih derivata, izazvanih padom globalne tražnje. Širenje pandemije dovelo je do ukupnog smanjenja inflatornog pritiska, posebno u uslugama vezanim za turizam, usled značajnog pada broja putnika, i kod trajnih proizvoda široke potrošnje, usled pada investicija. Osnovna inflacija je blago usporila sa 1,2% u decembru 2019. godine na 1,1% u junu 2020. godine, čemu je najviše doprineo pad godišnjih stopa za pojedinačne prehrambene proizvode i usluge ugostiteljstva i smeštaja.

Smanjenje ekonomske aktivnosti usled pandemije rezultiralo je padom uvoza robe po znatno većoj stopi od izvoza, a tekući i kapitalni računi u prvoj polovini 2020. godine zabeležili su smanjenje deficita u odnosu na isti period 2019. godine. S druge strane, na tekuće i kapitalne račune negativno je uticao značajan pad neto izvoza usluga, posebno zbog situacije u turizmu.

HNB je blagovremeno prilagodio svoju monetarnu politiku, koristeći sve raspoložive mere s ciljem očuvanja stabilnosti deviznog kursa i povoljnih uslova za finansiranje građana, korporativnog sektora i države, rekao je Vujčić. HNB je bankama prodao ukupno 2,7 milijardi evra, nakon čega je kurs kune stabilizovan, rekao je.

Zahvaljujući ovoj i drugim mjerama kunska likvidnost dosegla je rekordne razine, a državni i privatni sektor su mogli i dalje uzimati kredite kod domaćih banaka pod praktično istim uvjetima kao prije krize, međutim, slabija ekonomska aktivnost i potražnja za kreditima rezultirali su oštrijim uvjetima za odobravanje zajmova usled čega je usporavanje potrošačkih zajmova.

Budžetski deficit od 13,2 milijarde kuna u prvoj polovini 2020. godine odražava negativan uticaj krize izazvane pandemijom na ekonomiju i prihode budžeta. Privremene mere osmišljene za ublažavanje posledica pandemije, poput otpisa poreskih obaveza i mera podrške zadržavanju posla, takođe su doprinele padu prihoda. To je posebno očito u drugom tromesečju, kada je deficit iznosio gotovo 10 milijardi kuna, napominje se u izveštaju HNB-a.