Hrvatska bi evru trebala reći “NE!”, smatra dobitnik Nobelove nagrade

Hrvatska bi evru trebala reći “NE!”, smatra dobitnik Nobelove nagrade

Američki ekonomista Joseph Stiglitz, koji je 2001. dobio Nobelovu memorijalnu nagradu za ekonomske nauke, rekao je da veruje da Hrvatska ne bi trebalo da uvodi evro kao svoju službenu valutu, jer će ovaj potez smanjiti fleksibilnost zemlje u odgovorima na ekonomske krize.

Stiglitz, koji je bio jedan od učesnika tekućeg Evropskog foruma Alpbach u tom austrijskom gradu ovog vikenda, odgovarao je na pitanja tokom konferencije za novinare, a na pitanje treba li Hrvatska da usvoji evro odgovorio je negativno.

„Apsolutno, ne“, rekao je ovaj bivši glavni ekonomista Svetske banke.

Stiglitz je rekao da je evro, kao jedino zakonsko sredstvo plaćanja, lišio zemlju dva važna instrumenta za koja istraživač smatra da su neophodni u prilagođavanju nacionalne ekonomije šokovima. Jedan od tih instrumenata je mogućnost prilagođavanja aranžmana razmene, to jest njegov kapacitet korišćenja monetarne politike i posledično promene kamatnih stopa, objasnio je on.

Kako izveštava HINA, Stiglitz insistira da, na primer, monetarna politika koja odgovara zemljama poput Nemačke ili Holandije ne mora nužno odgovarati Španiji ili Hrvatskoj.

Stoga morate imati fleksibilnost, rekao je ovaj ekonomista, objašnjavajući svoje upozorenje Hrvatskoj protiv uvođenja evra kao jedinog zakonskog sredstva plaćanja.

U julu su Hrvatska i Bugarska ušle u mehanizam deviznog kursa II (ERM II), ključni korak za ulazak u evro zonu. Do tada je Hrvatska ispunjavala sve kriterijume za pridruživanje evro zoni, osim članstva u ERM II.

Evropska komisija je tom prilikom rekla da će nastaviti da podstiče i podržava napore bugarskih i hrvatskih vlasti da završe proces pridruživanja evrozoni.

Pridruživanjem ERM II, Hrvatska se obavezala da će preduzeti dodatne poteze za ublažavanje rizika na svom putu u evro zonu i stvoriti uslove za efikasniju alokaciju kapitala proizvodnim firmama umesto onima koji traže zakup, pokazuje nedavna analiza Evropske centralne banke što podvlači da će ulazak u ERM II podstaći institucionalne reforme u Hrvatskoj.

U julu je premijer Andrej Plenković rekao da je prijem u ERM II mnogo značio za finansijsku stabilnost zemlje i ojačao njen ugled, a takođe je istakao visoku evroizaciju u Hrvatskoj.

Na primer, 71% uštede domaćinstava je zadržano u evrima u poslednjih osam godina. Takođe, više od polovine zajmova vezano je za evro. Strani posetioci koji dolaze iz zemalja članica evrozone generišu čak tri petine noćenja u Hrvatskoj, a 57% vrednosti izvoza robe odnosi se na te zemlje.