Hrvatska bi trebala pojačati istrage i sankcije trgovine ljudima

Hrvatska bi trebala pojačati istrage i sankcije trgovine ljudima

Novi izveštaj Grupe eksperata za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA) Saveta Evrope o Hrvatskoj fokusira se na pristup žrtava pravdi i efikasnim pravnim lekovima.

GRETA prima na znanje korake preduzete od objavljivanja njenog prethodnog izveštaja o Hrvatskoj 2016. godine za razvoj zakonodavnog i političkog okvira relevantnog za borbu protiv trgovine ljudima. Provedene su neke od ranijih preporuka GRETA-e, poput uključivanja Inspektorata rada u Nacionalni komitet za borbu protiv trgovine ljudima i njegovog operativnog tima i podizanje svesti o rizicima trgovine decom.

„Međutim, GRETA sa zabrinutošću primjećuje da policija ne shvata ozbiljno sve pritužbe na moguća prekršajna dela trgovine ljudima i poziva hrvatske vlasti da obezbede brzu istragu krivičnih dela trgovine ljudima, što dovodi do efikasnih, proporcionalnih i odvraćajućih sankcija. Postupak pregovaranja o krivici treba koristiti samo izuzetno u slučajevima trgovine ljudima, uz odgovarajuće mere zaštite“, navodi se u saopštenju za štampu.

Izveštaj se poziva na odluku Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava od 25. juna 2020. u slučaju S.M. protiv Hrvatske, u kojoj je podržana žalba podnositeljke predstavke na nedostatak adekvatnog odgovora vlasti na navode da je na nju vršen pritisak zbog prostitucije. Sud je utvrdio da vlasti nisu istražile sve okolnosti niti izvršile procenu mogućeg uticaja psihološke traume na sposobnost podnosioca predstavke da jasno objasni eksploataciju. Dalje, podnosiocu predstavke nije pružena odgovarajuća pomoć i podrška da ublaži strah i pritisak koji je osećala tokom svedočenja protiv počinioca, bivšeg policajca.

GRETA poziva hrvatske vlasti da povećaju svest svih aktera u krivično-pravnom sistemu o tome kako da izbegnu ponovnu viktimizaciju i stigmatizaciju žrtava trgovine ljudima i da izbegnu ponavljano i dugotrajno ispitivanje žrtava trgovine ljudima.

Iako se poduzimaju pozitivni koraci kako bi se osigurali postupci osetljivi na decu, za pristupa pravdi i pravnim lekovima, uključujući postavljanje 60 posebno opremljenih soba za intervjuisanje dece, GRETA smatra da bi hrvatske vlasti trebale ojačati napore kako bi obezbedile da se deci žrtvama omoguće u praksi posebne mere zaštite. GRETA je zabrinuta zbog toga što mediji često otkrivaju lične detalje dece i poziva hrvatske vlasti da osiguraju da identitet dece žrtava ne bude javno objavljen kada to nije u njihovom najboljem interesu.

Uprkos postojanju zakonskih mogućnosti da se zahteva odšteta, nijedna žrtva trgovine ljudima nije primila odštetu od počinilaca u krivičnom postupku, niti je država dodeljivala odštetu. GRETA poziva hrvatske vlasti da u potpunosti iskoriste zakonodavstvo o zamrzavanju i oduzimanju imovine kako bi obezbedile kompenzaciju žrtvama, osigurale pristup žrtava pravnoj pomoći i preispitale kriterijume za državnu kompenzaciju.

Izveštaj takođe poziva vlasti da bolje identifikuju žrtve trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije, obraćajući posebnu pažnju na rizične sektore, poput poljoprivrede, građevinarstva i ugostiteljstva, te da tražioce azila i decu bez pratnje provere na osnovu pokazatelja trgovine ljudima.

Hrvatska je zemlja porekla, odredišta i tranzita žrtava trgovine ljudima. Statistički podaci Ministarstva unutrašnjih poslova ukazuju da je broj identifikovanih žrtava bio 38 u 2015. godini, 30 u 2016. godini, 29 u 2017. godini, 76 u 2018. godini i 27 u 2019. godini (ukupno 200). Preko polovine žrtava bile su žene, a četvrtina deca. Trgovina ljudima radi seksualnog iskorištavanja žena i djevojaka i dalje je glavni oblik eksploatacije u Hrvatskoj, ali izveštaj beleži porast trgovine ljudima radi eksploatacije, koja se uglavnom tiče muškaraca. Broj stranih žrtava povećavao se tokom godina, ukupno 86 za period 2015-2019. godine./ibna