Hrvatska: Broj lažnih novčanica kuna smanjen u drugoj polovini 2020. godine

Hrvatska: Broj lažnih novčanica kuna smanjen u drugoj polovini 2020. godine

U period juli-decembar 2020 iz opticaja je povučeno ukupno 60 lažnih novčanica kuna, što je smanjenje za 73,7% u odnosu na broj lažnih novčanica kuna registrovanih u istom periodu 2019. godine kada je iz opticaja povučeno 228 lažnih novčanica. U odnosu na prvu polovinu 2020. godine, iz opticaja je povučeno 38,1% manje krivotvorenih novčanica kuna, što je direktno povezano s izbijanjem pandemije virusa SARS-CoV-2, nametnutim ograničenjima vezanim za putovanja i posledično manjem broju dolazaka turista.

„S obzirom na prosečno 283,4 miliona kuna novčanica u opticaju u drugoj polovini 2020. godine, može se utvrditi da je u navedenom periodu prosečno otkriveno 0,7 krivotvorenih novčanica kuna na milion izvornih novčanica u opticaju“, saopštila je Hrvatska narodna banka.

Najčešće falsfikovana apoena domaće valute bila je novčanica od 500 kuna, na koju je otpadalo 29 registriranih falsifikovanih novčanica kuna ili 48,3%, i novčanica od 200 kuna i 20 kuna, što je zajedno činilo 41,6% od ukupno registrovanih falsifikata novčanica u kunama

Od jula do decembra 2020. registrovano je ukupno 205 falsifikovanih novčanica svih valuta, što je smanjenje za 95,3% u odnosu na ukupan broj falsifikata novčanica svih valuta registrovanih u istom periodu 2019. godine. U poređenju sa prvom polovinom 2020. godine, za 17,7% manje falsifikovanih novčanica kuna povučeno je iz opticaja. 60 registrovanih falsifikata novčanica u kunama činilo je 29,3% od ukupno registrovanih falsifikata novčanica u svim valutama.

Falsifikovane novčanice u stranoj valuti

Među 205 falsifikovanih novčanica u stranoj valuti povučenih iz opticaja, falsifikovane novčanice evra činile su najveći udeo od 52,7%, a sledile su falsifikovane novčanice američkog dolara sa udelom od 5,8%, falsifikovane novčanice švajcarskog franka sa udelom od 1,9 %.

Ukupno je registrovano 108 falsifikovanih novčanica evra od jula do decembra 2020. godine, što je smanjenje za 97,3% od broja registrovanih falsifikovanih novčanica evra u istom periodu 2019. godine, kada je iz prometa povučeno 4.056 falsifikovanih novčanica evra. U poređenju sa prvom polovinom 2020. godine, iz opticaja je povučeno 16,3% manje falsifikovanih novčanica evra.

Novčanice od 50 evra činile su najveći broj falsifikovanih novčanica evra povučenih iz prometa, sa udelom od 37,0% u ukupnom broju registrovanih falsifikovanih novčanica evra, zatim novčanice od 20 i 100 evra, što je zajedno činilo 37,0% u ukupnom broju registrovanih falsifikovanih novčanica evra.

Falsifikati registrovani u drugoj polovini 2020. godine nisu prouzrokovali značajniju finansijsku štetu, niti su njihova količina i kvalitet proizvodnje izazvali bilo kakve poremećaje u gotovinskom poslovanju u specijalizovanim institucijama ili široj javnosti. Jedan od razloga smanjenja broja falsifikovanih novčanica kuna u posmatranom periodu 2020. godine u odnosu na isti period 2019. godine bile su mere preduzete u borbi protiv širenja pandemije virusa SARS-CoV-2, koje su povezane sa zatvaranjem ugostiteljske industrije i sportskih objekata, ograničavanjem broja potrošača u trgovačkim lancima i ograničenjem putovanja.

Uprkos smanjenju broja registrovanih falsifikovanih novčanica, rizik od pojave i prihvatanja falsifikovane valute ne može se isključiti, tako da u gotovinskom poslovanju uvek treba uzeti u obzir mogućnost prevare. Tehnička analiza falsifikovanih novčanica pokazala je da falsifikatori često imitiraju neke bezbednosne karakteristike, kao što su sigurnosna nit, vodeni žig, hologram i optički promenljiva karakteristika mastila.