Hrvatska: EK niski potencijal rasta smatra velikim problemom za oporavak

Hrvatska: EK niski potencijal rasta smatra velikim problemom za oporavak

Sredstva dostupna u Programu oporavka i otpornosti Evropske unije Hrvatskoj vide se kao prilika za jačanje njenog potencijala za rast, koji je i dalje nizak i kao takav predstavlja prepreku za sustizanje bogatijih ekonomija, rekla je Evropska komisija.

Finansijska ranjivost je povezana sa državnim, privatnim i spoljnim dugovima u kontekstu niskog potencijalnog rasta. Gledajući unapred, Plan oporavka i otpornosti pruža priliku za rešavanje neravnoteže, ulaganja i potreba za reformama, rekla je Komisija u analizi makroekonomskih trendova u zemljama članicama EU.

EK je predstavila prolećni paket smernica „koji se fokusira na pružanje finansijskih smernica državama članicama dok nastavljaju proces postepenog ponovnog otvaranja svojih ekonomija“.

„Cilj ovih smernica je da pomogne državama članicama da ojačaju svoj ekonomski oporavak, koristeći na najbolji mogući način Instrument za oporavak i otpornost (RRF), ključni instrument u srcu NextGenerationEU“, ​​rekla je EU na svojoj web stranici.

Potencijal Hrvatske za ekonomski rast među najnižima je u centralnoj i istočnoj Evropi, iako se povećao tokom poslednjih godina.

„Očekuje se da će primena reformi i investicija u okviru NextGenerationEU, posebno Instrumenta za oporavak i otpornost, imati značajan pozitivan i dugotrajan uticaj na rast BDP-a u narednim godinama, što bi trebalo da doprinese jačanju održivosti duga“, rekla je EK.

Olakšavajuća okolnost je ta što je Hrvatska poslednjih godina reprogramirala svoj dug po vrlo niskim kamatnim stopama i dugim rokovima dospeća.

Očekuje se da će javni dug pasti ove godine, a ekonomski oporavak će mu pomoći da padne ispod 83% BDP-a 2022. godine.

U 2020. godini, na osnovu podataka koje je verifikovao Eurostat, deficit opšte države bio je iznad i nije blizu referentne vrednosti iz Ugovora od 3% BDP-a u 23 države članice, uključujući Hrvatsku.

EK je rekla da se od država članica neće očekivati da se pridržavaju pravila Mastrihta kojima se regulišu kriterijumi deficita i javnog duga.

Ponovno nametanje pravila može se očekivati 2022. godine.

EK je takođe preporučila da fiskalne politike zadržetrend podržavanja tokom 2021. godine.

Države članice su pozvane da nastave da „pružaju ciljanu i privremenu fiskalnu podršku 2021. godine, istovremeno štiteći fiskalnu održivost u srednjem roku“.