Hrvatska ima podršku Španije za članstvo u OECD

Hrvatska ima podršku Španije za članstvo u OECD

Španska ministarka spoljnih poslova Marija Aranzazu Gonzalez Laya izjavila je u utorak hrvatskoj državnoj agenciji Hina da njena zemlja podržava ulazak Hrvatske u OECD i želi sa njom raditi na proširenju EU na Zapadni Balkan, gde su Albanija i Severna Makedonija pokazale najveći napredak.

Još prošlog oktobra ona je rekla da bi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj trebalo da primi Hrvatsku, Argentinu, Brazil, Bugarsku, Peru i Rumuniju jer su „uradili domaći zadatak“.

Hrvatska tada nije primljena jer je prijem blokirala Slovenija zbog nepriznavanja arbitražne presude i zbog toga što američka administracija nije bila sklona prijemu novih članova.

Gonzalez Laya je rekla da zemlje koje ispunjavaju uslove treba da se pridruže OECD-u i da to ne bi trebalo biti političko, već tehničko pitanje. Kao članica, Hrvatska bi dobila potvrdu svoje međunarodne reputacije, dodala je ona.

U utorak će se u Madridu sastati sa hrvatskim ministrom spoljnih poslova Gordom Grlićem-Radmanom.

„Želimo dati zamah bilateralnim odnosima sa Hrvatskom koji su dobri, bez poteškoća ili sporova, i imaju potencijal koji se nedovoljno koristi. Obim gtrgovine je oko 600 miliona evra, ali može biti mnogo veći“, rekla je, dodajući da će se na sastanku razgovarati i o kulturi.

„U Hrvatskoj je španski jezik u modi, a u Španiji je Hrvatska poznata ako popularna turistička destinacija. Obe zemlje imaju sličnu viziju turizma, pa imamo agendu koju želimo da produbimo.“

Gonzalez Laya rekla je da je uverena da će leto biti bolje za obe zemlje u turističkom smislu, rekavši da obe podržavaju digitalni zeleni sertifikat. „Uvereni smo da ćemo moći da otvorimo svoje granice i za vakcinisane putnike iz trećih zemalja.“

Rekla je da je zapadni Balkan u fokusu spoljne politike Španije. „Težnje tih zemalja za članstvom u EU vidimo kao način za stabilizaciju tog regiona, tako da on može dobiti novu dimenziju bezbednosti i prosperiteta, što je upravo ono što mi želimo.“

„Španija nije samo za proširenje, već radi na tome da se pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom, dvema zemljama koje su najviše napredovale, mogu dodatno ubrzati“, rekla je, dodajući da Španija takođe radi tako da pregovori sa Srbijom , Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom mogu takođe napredovati na osnovu reformi.

Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija su države EU koje ne priznaju Kosovo.

„Jasni smo u pogledu zaštite integriteta zemalja. Zbog toga ne priznajemo Kosovo kao takvo, ali takođe smo rekli da se nadamo dijalogu između Prištine i Beograda“, kaže Gonzalez Laya.

Španija i Hrvatska su i u grupi Prijatelji kohezije, koja se protivi pokušajima severnih država EU da smanje koheziona sredstva u budžetu EU za 2021-27.

„Iako Španija iz zajedničkog budžeta primila manje novca nego Hrvatska i druge zemlje pre ulaska, želi da ta politika dođe do tih zemalja jer je za nas bila uspešna. Pomogla nam je da izgradimo infrastrukturu i popravimo javne usluge. Kohezijska politika je dobar način da se Evropski uniji da dodatni zamah“, kaže ona.

„Ne zaboravimo da veliki deo dobiti severnih zemalja dolazi zahvaljujući velikom tržištu koje čine južne zemlje EU. Prijatelji kohezije deo su tog tržišta.“

Još jedan interes koji Španija i Hrvatska dele je želja da budu lideri u mediteranskim politikama.

„Mediteranska politika nam je veoma važna jer smo mediteranska zemlja i zato što stabilnost na Mediteranu znači stabilnost za Španiju i ostatak EU. Zbog toga u razgovorima sa drugim zemljama EU insistiramo da svi posvetimo više pažnje istočnom Mediteranu.“

„Takođe smo podstakli strategiju južnog susedstva u EU. U toku je debata koja bi trebalo da rezultira konkretnim planom između EU i svih južnih susednih zemalja “, rekla je ona.