Hrvatska: Javni dug narastao na 85,3% BDP

Hrvatska: Javni dug narastao na 85,3% BDP

Javni dug Hrvatske po metodologiji ESA 2010 krajem juna ove godine dostigao je rekordnih 329,6 milijardi kuna, što je 32,4 milijarde više nego na kraju juna prošle godine, dok je njegov udeo u BDP-u narastao na 85,3 posto.

Povećanje javnog duga je posledica odgovora na krizu uzrokovanu pandemijom Covida-19 koja je, usled snažnog pada budžetskih prihoda izazvanog nepovoljnim privrednim kretanjima te finansranja privrednih mera za ublažavanje krize u sklopu vladinih mera podrške za očuvanje zaposlenosti, značajno povećala državne potrebe za finansiranjem, ističu analitičari Raiffeisen banke (RBA) u osvrtu na nedavno objavljene podatke Hrvatske narodne banke (HNB).

Kako izvetava HINA, analitičari dodaju i da je pad budžetskih prihoda najvećim delom rezultat otpisa javnih davanja odnosno poreza na dohodak i socijalnih doprinosa te poreza na dobit. Dug opšte države porastao je u odnosu na kraj 2019. godine za 36,7 milijardi kuna.

Na kraju juna ove godine udeo javnog duga u BDP-u dostigao je 85,3 posto, što je za 12,1 procentnih poena više u odnosu na kraj 2019. godine, navode iz RBA. U odnosu na juni 2019. godine, udeo javnog duga uvećan je za otprilike dever procentnih poena. Struktura javnog duga na kraju prvog polugodišta pokazuje da je unutrašnji dug ošte države iznosio 215,8 milijardi kuna ili 9,5 posto više u odnosu na kraj 2019. godine, a uz rast na stavkama kratkoročnih i dugoročnih vrednosnih papira i unutrašnjij krediti centralne države porasli su za 6,3 milijarde kuna ili 16,5 posto.

Vanjska komponenta krajem juna bila je na nivou 113,8 milijarde kuna, što je 18,9 posto u odnosu na kraj 2019. godine te je najvećim delom rezultat porasta stranog duga države po osnovu dugoročnih vrednosnih papira i kredita. Iz RBA podsećaju da je u prvom tromesečju na obvezničkom tržištu država izdala 15 milijardi kuna izdanja, potom početkom maja na domaćem tržištu 1,45 milijardi evra vredno izdanje te u junu na stranom tržištu dve milijarde evra evroobveznica.

Navode i da se početkom jula država na hrvatskom tržištu kapitala zadužila za dodatnih pet milijardi kuna. Tako je Vlada do sada u ovoj godini izdala 4,1 milijardi evra obveznica na lokalnom tržištu te dve milijarde evra evroobveznica u lipnju.

Po podacima Vlade, za dosadašnje mere pomoći privredi – zadržavanje radnih mesta odnosno očuvanje likvidnost i sprečavanje značajnijeg povećanje broja nezaposlenih – ukupno je isplaćeno 6,3 milijarde kuna, dok će za nastavak mera do kraja godine biti potrebno izdvojiti oko 800 milijuna kuna, a finansiraće se sredstvima iz državnog budžeta.

Analitičari RBA kažu da ohrabruje to što će deo sredstava biti nadomešten iz EU-ovih fondova, ali konstatuju da će ovogodišnja fiskalna slika ipak biti značajno narušena, uz rast javnog duga i povratak fiskalnog salda u negativno područje. “Uz pad privrede, omer javnog duga u BDP-u u ovoj godini će se ponovo vratiti na nivoe iznad 85 posto, poslednji put zabeležene 2016. godine. Time će biti i zaustavljen trend smanjivanja omera javnog duga i BDP-a koji je trajao kontinuirano od 2014. U 2021. godini, s očekivanim oporavkom privrede te manjim potrebama za finansiranjem očekujemo i povratak omeera duga opšte države u odnosu na BDP prema nižim nivoima”, zaključuju analitičari RBA.