Hrvatska: Michel se zahvalio Plenkoviću za predan rad tokom hrvatskog predsedavanja

Hrvatska: Michel se zahvalio Plenkoviću za predan rad tokom hrvatskog predsedavanja

Predsednik Evropskog veća Charles Michel zahvalio se u utorak hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću za predani rad tokom šest meseci hrvatskog predsedavanja Vijećem EU-a.

Michel je u utorak uputio liderima država članica EU pozivno pismo za sastanak na vrhu koji će se putem video-veze održati u petak.

Predsednik Evropskog veća je najavio da će na početku samita, koji počinje u 10 sati i koji je zadnji sastanak Evropskog veća za vrijeme hrvatskog predsedavanja, premijer Plenković održati kratku prezentaciju rezultata postignutih u proteklih šest meseci.

“Počećemo sastanak kratkom prezentacijom premijera Plenkovića o rezultatima hrvatskog predsedavanja Većem. Želeo bih mu vrlo toplo zahvaliti za njegov naporan rad i predanost u posebno izazovnom trenutku”, stoji u Michelovom pismu.

Centralna tema samita biće Višegodišnji finansijski okvir (VFO) i plan za oporavak. Bit će to prva rasprava na nivou šefova država ili vlada o paketu koji je Komisija predložila 27. maja.

Michel ističe da bi sastanak u petak trebao biti “ključni korak” prema dogovoru koji bi se trebao postići na sledećem sastanku na koji bi čelnici država trebali lično doći u Brisel.

Evropska komisija (EK) predložila je 27. maja plan za oporavak privrede od koronakrize vredan 750 milijardi evra te Višegodišnji finansijski okvir (VFO) od 1100 milijardi evra. Plan oporavka nazvan “EU sledeće generacije” sastoji od 500 milijardi evra bespovratne pomoći najteže pogođenim državama članicama i sektorima te 250 milijardi koje bi se dodeljivale kao povoljni zajmovi. Ukupno za VFO i instrument za oporavak i otpornost predlaže se 1850 milijardi evra.

Plan oporavka naišao je na veliku podršku u većini država članica, dok je manji deo protiv ili je skeptičan. Najveće protivljenje tom predlogu pokazala je tzv. štedljiva četvorka – Austrija, Holandija, Švedska i Danska, a još neke zemlje, kao  Mađarska i Poljska, iskazuju određene rezerve.

Michel u svom pismu navodi tačke oko kojih se nazire konsenzus. Prva je razumevanje da EU treba imati vanredan odgovor u skladu sa veličinom izazova u krizi kakva nikad dosad nije zabeležena.

Nije sporno ni da se oporavak finansira zaduživanjem Komisije na finansijskim tržištima, za što će trebati podići gornju granicu vlastitih sredstava, odnosno budžetskih prihoda.

Odluka o podizanju gornje granice vlastitih prihoda evropskog budžeta mora se ratifikovati u svim zemljama članicama.

Kao sledeću tačku oko koje se nazire konsenzus Michel navodi da pomoć treba biti usmerena na najteže pogođene sektore i geografske delove Evrope. Osim toga, navodi da sledeći VFO za period od 2021. do 2027. mora uzeti u obzir sadašnju krizu i mora biti neodvojiv od plana za oporavak te da ukupni paket ne treba biti samo odgovor na neposrednu krizu, nego se treba iskoristiti za reforme privrede i transformaciju prema zelenoj i digitalnoj budućnosti.

Michel je takođe istakao elemente „gde se stavovi još uvek trebaju zbližavati“, kao „veličina i trajanja različitih elemenata plana oporavka, najbolji način za dodelu pomoći i izdavanje zajmova i grantova, pitanja koja se odnose na uslovljavanje … veličina i sadržaj VFO i njegovo finansiranje, uključujući sopstvene resurse i rabate.”

“Naš konačni cilj je da postignemo dogovor što je pre moguće. Još je dug put do dogovora tako da ćemo morati naporno raditi idućih dana i sedmica. Uspećemo ako uđemo u razgovore s osećajem odgovornosti i želje da izađemo iz ovog velikog izazova ujedinjeni i snažni”, kaže se u Michelovom pismu.