Hrvatska: Milanović i Plenković nastavljaju sa verbalnim sukobima u javnosti

Hrvatska: Milanović i Plenković nastavljaju sa verbalnim sukobima u javnosti

Umesto da sarađuju i državljanima pokažu da imaju lidere koji i u vreme krize sa koronavirusom brinu o njima, hrvatski predsednik i premijer, Zoran Milanović i Andrej Plenković, sve više pokazuju netrpeljivost napadajući javno jedan drugog.

Iako dolaze iz različitih političkih opcija, njihove javne svađe prevazilaze uobičajene modele diplomatskog i političkog ponašanja. Nazivajući jedan drugog raznim pogrdnim imenima, jedino što uspešno rade je da pokažu naciji da jedinstva u rukovođenju državom praktično i nema.

Poslednja u nizu spornih tačaka između predsednika i premijera je hrvatsko učeše u inicijativi Tri mora. Jučerašnjim sastankom je predsedavala Estonija a, umesto Milanovića, sa hrvatske strane je učestvovao Plenković.

Plenković je na samitu podsetio da je Hrvatska suosnivač Inicijative te naglasio važnost jačanja saradnje zemalja u području Jadranskog, Baltičkog i Crnog mora kako bi se ubrzao privredni oporavak te podržali razvojni projekti u saobraćaju, energetici i digitalizaciji.

Hrvatska se pridružila investicionom fondu Inicijative u koji će putem Hrvatske banke za obnovu i razvoj uložiti do 20 miliona evra.

Ova cifra je posebno zasmetala Milanoviću koji je rekao da u Inicijativu “Hrvatska ne treba da uloži ni jednu lipu”. Milanović smatra da je ta inicijativa “za Hrvatsku nepotrebna, a potencijalno i štetna”.

“Protiv toga sam da Hrvatska dadne i lipu za tu inicijativu ako ne vidimo jasno kako, šta i kada”, rekao je Milanović novinarima.

Dodaje da ne vidi nikakvu korist od Inicijative koja “nervira Nemačku i šteti odnosima Hrvatske sa Moskvom”, smatrajući da se radi o projektu SAD da prodaju što više ukapljenog prirodnog gasa.

Vlada smatra da je hrvatsko učešće u Inicijativi ne samo dobro nego i poželjno. Inicijativa je hrvatsko-poljski projekt pokrenut 2016. godinesa ciljem jačanja trgovačke, infrastrukturne, energetske i političke saradnje na prostoru između Jadranskog, Baltičkog i Crnog mora. Projekat povezuje 12 zemalja članica EU: Austriju, Bugarsku, Hrvatsku, Češku, Estoniju, Mađarsku, Latviju, Litvu, Poljsku, Rumuniju, Slovačku i Sloveniju.

Za Hrvatsku je posebno važna zbog izgradnje LNG terminala na Krku, koji će se mrežom gasovoda spojiti s već izgrađenim terminalom u Poljskoj.