Hrvatska: MMF predviđa ekonomski rast od 5,4% u 2021. godini

Hrvatska: MMF predviđa ekonomski rast od 5,4% u 2021. godini

Predviđanja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za hrvatski ekonomski rast 2021. godine su optimistična, ali Hrvatska se mora da se izbori ne samo s pandemijom koronavirusa, već i sa dva razorna zemljotresa. Oboje je dovelo do pada ekonomske aktivnosti od osam odsto prošle godine.

Kako pišu hrvatski mediji, hrvatska privreda je u poslednjih osamnaest meseci bila izložena ogromnom nivou stresa uzrokovanog brojnim faktorima, ali pokazuje otpornost i predviđa se snažan oporavak i ove i sledeće godine, s rastom BDP -a od 5,4 i 5,8 posto, rekli su članovi Misije MMF -a u završnoj izjavi objavljenoj u petak.

“Za 2021. i 2022. predviđa se snažan oporavak s privrednim rastom od 5,4, odnosno 5,8 posto, podstaknutim oporavkom u sektoru usluga, pod pretpostavkom da će se ostvariti dve trećine dolazaka turista od 2019. godine u 2021. godini i njihov skoro potpuni oporavak 2022. godine, kao i ulaganja koja će biti pokrenuta velikim prilivom srednjoročnih grantova iz EU. U srednjem roku, predviđa se da će se rast BDP-a usporiti na oko tri posto”, navodi se u saopštenju misije MMF-a na kraju posete Hrvatskoj, koja se odvija u okviru redovnih konsultacija sa državama članicama prema članu IV statuta MMF-a.

MMF podseća da su pandemija koronavirusa i dva razorna zemljotresa dovela do pada ekonomske aktivnosti u Hrvatskoj za 8 posto 2020. godine zbog smanjene domaće i strane potražnje, uz posebno veliki pad prihoda od turizma, koji iznosi oko 60 posto na godišnjem nivou.

Međutim, ističu i da je velikodušna podrška fiskalnoj i monetarnoj politici, uz odgovarajuće ublažavanje nadzornih zahteva, pomogla u ublažavanju posledica pandemije koronavirusa.

Istovremeno, napominju, finansijski položaj Hrvatske donekle su olakšali fondovi EU, koji su finansirali većinu mera fiskalne podrške, a HNB je intervenisala na deviznom tržištu i ublažila tenzije na domaćem tržištu obveznica kupovinom državnih hartija od vrednosti približno 5,5 odsto BDP–a, smanjila obaveznu rezervu i izvršila repo operacije.

Tržišta su se smirila, posebno nakon uspostavljanja svap linije sa Evropskom centralnom bankom (ECB) sredinom aprila 2020. Takođe su komentarisali i inflaciju, procenjujući da je ona i dalje niska uprkos nedavnom blagom povećanju, a takođe su predvideli i njenu stabilizaciju na nivou od 2 odsto 2023. godine.