Hrvatska mora platiti za oštećenu srpsku imovinu, presudio ECHR

Hrvatska mora platiti za oštećenu srpsku imovinu, presudio ECHR

Hrvatska je prekršila prava Srbina čija je imovina ukradena i oštećena nakon što je pobegao iz zemlje zbog rata 1991-95, presudio je u četvrtak Evropski sud za ljudska prava (ECHR).

„Podnosilac predstavke, Nikola Dabić, hrvatski je državljanin koji je rođen 1949. godine i živi u Sunji (Hrvatska). Slučaj se odnosio na zaplenu imovine podnosioca predstavke i njeno korišćenje za smeštaj izbeglica, za koje vreme je navodno naneta šteta imovina i ukradeni su određeni predmeti. Oslanjajući se na član 1. Protokola br. 1 (zaštita imovine) uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, podnosilac predstavke se žalio da bi mu država trebala biti dužna da plati naknadu za ukradenu i oštećenu imovinu.

Pravično zadovoljenje: 3.200 evra (EUR) za nematerijalnu štetu i 833 evra za troškove i izdatke“, kaže se u saopštenju suda.

Prema medijima, Dabić je pobegao iz Hrvatske u avgustu 1995. tokom vojne operacije Oluja protiv srpskih snaga.

Godinu dana kasnije, hrvatske vlasti dozvolile su jednom čoveku i njegovoj porodici, izbeglicama iz Bosne i Hercegovine, da privremeno koriste Dabićevu kuću u selu Sunja u centralnoj Hrvatskoj.

Odluka je bila moguća jer je u septembru 1995. godine na snagu stupio novi zakon kojim se omogućava da imovina ljudi koji su napustili Hrvatsku nakon oktobra 1990. bude zaplenjena i preuzeta od strane države. Zakon je takođe ovlastio lokalne vlasti da privremeno smeste druge ljude u takvu imovinu.

Dabić se 2000. godine prijavio za povrat poseda svoje kuće i zahtev je prihvaćen, ali je primetio da je sva imovina u kući, kao i neka vozila i stoka, ukradena i da su delovi kuće teško oštećeni.

On je 2003. godine pokrenuo građansku parnicu na Opštinskom sudu u Sisku protiv države, opštine i čoveka koji je živio u njegovom domu, tražeći naknadu za ukradenu i uništenu imovinu.

Hrvatski sudovi odbacili su Dabićevu tužbu s obrazloženjem da nije postojao pravni osnov da smatra državu odgovornom u takvim okolnostima.

Tokom operacije Oluja, hrvatske snage vratile su 18 posto hrvatske teritorije koju su Srbi kontrolisali od 1991. godine. Operacijom je okončan rat u ovoj zemlji, ali tokom i nakon operacije ubijeno je oko 600, uglavnom starijih srpskih civila, dok je oko 200 000 Srba napustilo domove u Hrvatskoj.

Nakon operacije Oluja, Hrvatska je Srbima koji su živeli u toj zemlji dala 90 dana da podnesu zahtev za povrat zaplenjene imovine, istovremeno uspostavljajući vizne prepreke kako bi se osiguralo da se ne mogu vratiti u zemlju i polagati pravo na ono što je njihovo./ibna