Hrvatska: Narodna banka upozorava na tri rizika

Hrvatska: Narodna banka upozorava na tri rizika

Hrvatska narodna banka (HNB) upozorila je na tri rizika – napuhane cene nekretnina, javni dug i poteškoće u otplati kredita, objavio je u utorak dnevnik Večernji list.

Sada kada je imunizacija započela, postoji neka nada da bi pandemija mogla biti zaustavljena sredinom 2021. godine, međutim, proces imunizacije sporo napreduje u celoj Evropskoj uniji što povećava rizik od još jednog talasa COVID-19 oko sredine godine.

U svojoj najnovijoj analizi finansijske stabilnosti, državna centralna banka primećuje da mogućnost pooštravanja ili produženja restriktivnih mera i mogućnost još jedne slabe turističke sezone uzrokuju rastuću neizvesnost, posebno u privatnom sektoru, dok troškovi saniranja štete od zemljotresa u Zagrebu i Baniji opterećuju državne finansije. Banka kaže da godina pred nama nosi niz rizika, a najopasniji potencijalni rizik su povećane cene nekretnina zbog državnih subvencija, sve veći javni dug i problemi sa otplatom kredita.

Iako se očekuje oporavak ekonomije 2021. godine, intenzitet oporavka je neizvestan. Prema decembarskoj prognozi HNB-a, očekuje se da će se BDP smanjiti za 8,9% u 2020., što Hrvatsku svrstava među pogođenije zemlje u EU (očekuje se pad BDP-a EU za 7,4%), dok se rast od 4,9% očekuje u 2021. godini. Prognoza HNB-a bazira se na pretpostavci da će se epidemiološka situacija normalizovati i da će većina restriktivnih mera biti ukinuta u Hrvatskoj i njenim glavnim spoljnotrgovačkim partnerima do sredine 2021. godine, što se trenutno čini sasvim razumnim, ali to čini ne mora značiti da će to zaista biti slučaj.

Finansijski položaj države je rasterećen povećanom apsorpcijom fondova EU, ali je povećanje rashoda dovelo do cikličnog pada državnih prihoda što je već rezultiralo snažnim fiskalnim deficitom i povećanim javnim dugom.

Zaustavljanje pandemije i mere za njeno suzbijanje i smanjenje rizika od nelikvidnosti i nesolventnosti glavni su preduslovi da se poslovni sektor vrati u normalu.

Međutim, ako se preduzeća prerano prepuste tržištu koje se 2020. značajno smanjilo, a u nekim slučajevima uopšte ne postoji, to bi moglo dovesti do propadanja nekih preduzeća i do povećane nezaposlenosti. S druge strane, petina preduzeća u Hrvatskoj obično beleži gubitke, a udeo preduzeća koja stvaraju gubitke u 2019. godini iznosio je 14%, piše Večernji list.