Hrvatska: Neizvesnost vremenskog faktora ključni problem krize sa pandemijom koronavirusa, smatra premijer

Hrvatska: Neizvesnost vremenskog faktora ključni problem krize sa pandemijom koronavirusa, smatra premijer

Hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je u utorak da je sada najveći zadatak Vlade borba protiv ekonomsko-socijalnih posledica pandemije koronavirusa, te od svih ministara je zatražio uštede u resorima, istakavši da teret ove krize treba izneti solidarno.

Govoreći za javni servis, on je rekao da je racionalizacija glavni concept i da će ministri morati fazno planirati kako ponovno aktivirati delove ekonomije te ih staviti u epidemiološki okvir koji je sa zdravstveno-sigurnosnog aspekta prihvatljiv. „Ne želimo upasti u zamku da se nešto naglo olabavi pa da nakon toga imamo nova žarišta zaraze”, istakao je hrvatski premijer.

Plenković smatra i da je neizvesnost vremenskog faktora ključni problem krize sa pandemijom koronavirusa jer nitko trenutno u svetu ne zna kada će biti dostupan efikasan lek, vakcina ili biti stečen imunitet.

Poručio je da će učiniti sve da država funkcioniše u najvećoj mogućoj meri, ali pritom primarno voditi brigu o zdravlju građana. „To nije samo zdravorazumska obaveza Vlade, već je i ustavna kategorija”, kazao je.

Plenković je izrazio zadovoljstvo rezultatima drugog paketa privrednih mera rekavši da je oko sto hiljada kompanija tražilo pomoć kako bi zadržali radna mesta.

Najavljujući treći paket mera, rekao je da je Vlada u saborsku proceduru poslala predlog izmena zakona kojim se omogućuje privremeni zastoj svih zaplena na novčanim sredstvima po računu fizičkih osoba za vreme trajanja krize.

Upitan hoće li ova kriza omesti Hrvatsku na putu uvođenja evra, podsetio je da je Hrvatska pre dve godine usvojila strategiju za uvođenje evra koja je usvojena prije dve godine te akcioni plan koji bi trebao biti dovršen idućeg meseca. Smatra i da će, s obzirom na promenjene okolnosti, to možda imati određenog efekta u dinamici, ali da Hrvatska ostaje privržena tom cilju.

Istakao je da, kada bi Hrvatska bila deo evro zone, ne bi bilo pritiska na kurs kune nego bi Evropska centralna banka igrala ulogu za Hrvatsku kao što igra i za sve članice eurozone. „Bili bismo na neki način osigurani,” poručio je hrvatski premijer.

Plenković smatra i da je sadašnja situacija prilika za neki novi početak ne samo Vlade, nego i celog društva jer daje mogućnost da „imamo sveži pogled na ono što zaista jeste dobro i ono što nije dobro”.