Hrvatska: Nova pravila EU utiču na hrvatsku poljoprivredu

Hrvatska: Nova pravila EU utiču na hrvatsku poljoprivredu

Nova strategija održivog razvoja poljoprivrede u Evropskoj uniji najavljuje drastično smanjenje upotrebe pesticida, što će značajno uticati na veliki broj poljoprivrednika, posebno vinogradara.

Jedan od ključnih ciljeva Strategije od farme do viljuške, koju je predložila Evropska komisija u maju 2020. godine, jeste smanjenje upotrebe pesticida do polovine do 2030. godine.

Primena ove strategije mogla bi imati važne implikacije na useve koji su u velikoj meri ili u potpunosti zavisni od pesticida, a vinogradarstvo bi moglo biti posebno pogođeno s obzirom na to da je delatnost jedan od najvećih potrošača pesticida.

Šef Katedre za vinogradarstvo i vinarstvo na Agronomskom fakultetu u Zagrebu Darko Preiner rekao je agenciji Hina da „prema nekim informacijama, uprkos činjenici da vinogradi u zemljama EU retko prelaze 10% ukupnog poljoprivrednog zemljišta, preko 70% svih fungicida se koristi na njima“.

„Konvencionalno vinogradarstvo se u velikoj meri oslanja na upotrebu pesticida, a vinogradarstvo u EU, koja je vodeći svetski proizvođač vina, predstavlja veliki zagađivač. Dokazana je veza između pesticida i bolesti ljudi koji rade u ovoj industriji“, rekao je Preiner.

Smanjenje upotrebe pesticida predviđeno novom strategijom EU moglo bi imati značajan uticaj na hrvatski vinogradarski sektor, a posebno na budućnost autohtonih sorti. Jedan od njih je, na primer, pošip, autohtona sorta vinove loze sa ostrva Korčula, od koje se proizvodi vino pošip, prvo hrvatsko belo vino sa zaštićenom oznakom porekla. Pošip je tu etiketu dobio 1967. godine.

Ovu sortu je moguće proizvesti na održiviji, ekološki prihvatljiviji način, koristeći manje invazivna sredstva, što neki proizvođači čine, ali neki i dalje koriste hemijske pesticide. Dakle, smanjenje u meri predviđenoj Strategijom od farme do viljuške – ukoliko se ne pronađe adekvatna alternativa – moglo bi dovesti do smanjenja proizvodnje.

Zamena klasičnih pesticida ekološkim je jedna od metoda, ali problem je što su potonji manje efikasni, a kada je reč o sredstvu na bazi bakra, problem je što se radi o teškom metalu koji se akumulira u zemljištu, rekao je Preiner.

Ova metoda se tako može kombinovati sa metodom gajenja vinove loze na položajima manje pogodnim za razvoj bolesti.

Prema podacima iz Vinogradarskog registra Agencije za plaćanja za poljoprivredu, ribarstvo i ruralni razvoj, u Hrvatskoj je u 2019. godini proizvedeno oko 83.000 tona grožđa i 525.000 hektolitara vina.

 

Izvor: HINA