Kao što je ranije predviđeno, hrvatska ekonomija je u drugom kvartalu 2020. godine pretrpela pad za rekordnih 15,1% u odnosu na isti period prošle godine, što je najveći pad od kada je Hrvatska započela sa prikupljanjem podataka o BDP-u, a što je prouzrokovano coronavirusnom krizom.
Državni zavod za statistiku (DZS) objavio je u petak svoje početne procene prema kojima je BDP u drugom kvartalu pao za 15,1% n godišnjem nivou, padajući prvi put od sredine 2014.
Ovo je ujedno i najveći pad od 1995. godine kada je DZS započeo prikupljanje podataka o BDP-u. Do sada je najveći pad BDP-a zabilježen u prvom kvartalu 2009. godine, na početku globalne finansijske krize.
Nagli pad ekonomije u drugom kvartalu ove godine posledica je pandemije koronavirusa i restriktivnih mera uvedenih za suzbijanje pandemije, koje su paralizovale komercijalne aktivnosti od sredine marta do kraja aprila.
Zbog pandemije zabeležen je nagli pad u ličnoj potrošnji. Potrošnja domaćinstava opala je za 14% u Q2 2020. u poređenju sa Q2 2019. Bruto investicije u fiksni kapital smanjene su za 14,7% iz godine u godinu. Izvoz robe i usluga potonuo je za 40,6%.
Izvoz robe je opao za 10,9%, dok je izvoz usluga opao za 67,4%. Opao je i uvoz robe široke potrošnje i usluga za 28,1%, pri čemu je uvoz robe široke potrošnje pao za 25,3%, a uvoz usluga za 42,5%.
Međutim, državna potrošnja je u Q2 porasla za 0,7% na godišnjem nivou.
Prema sezonski prilagođenim podacima, BDP je u Q2 pao za 14,9% u poređenju s Q1 i za 15,1% u odnosu na godinu. Ove brojke su lošije od proseka Evropske unije. Prema podacima Eurostata, BDP je u EU pao za 11,7% u poređenju s Q1 i za 14,1% u odnosu na godinu.