Hrvatska: Preduzetnici predlažu usmerene akcije

Hrvatska: Preduzetnici predlažu usmerene akcije

Ekonomski savet hrvatskog veb portala Glas poduzetnika izvršilo je analizu trenutnog Nacionalnog plana oporavka i otpornosti, kaže Glas poduzetnika u saopštenju čiji je cilj bio skretanje pažnje Vlade na zabrinjavajuću situaciju u Hrvatskoj koja bi mogla značajno uticati na ekonomiju zemlje i društvo u celini.

„Želeli smo da predložimo konkretne mere i pomognemo hrvatskoj Vladi u ubrzavanju ekonomskog oporavka, kako bismo izbegli krizni scenario iz 2009. godine za koji je Hrvatskoj trebalo šest dugih godina da se oporavi. Nažalost, hrvatska Vlada ne želi uključiti socijalne partnere u pregovore i zanemaruje stvarno stanje ekonomije“, kaže se u saopštenju za javnost.

Stručnjaci iz Ekonomskog saveta Glasa poduzetnika izrazili su svoju zabrinutost zbog oporavka hrvatske ekonomije od uticaja pandemije COVID-19. Kao što je već više puta istaknuto, Nacionalni plan oporavka i otpornosti neće dodeliti dovoljno sredstava malim i srednjim preduzećima, što će se negativno odraziti na hrvatsku ekonomiju. Zbog toga je Ekonomski savet Glasa poduzetnika analizirao rezultate domaćih i stranih naučno-istraživačkih radova o efikasnosti državne podrške koja se daje preduzećima za razvoj i oporavak od posledica kriza.

„Analiza mera oporavka koje su preduzele druge svetske ekonomije pokazuje da je većina zemalja značajniji deo paketa podrške usmerila onim preduzećima (sektorima) i građanima koji su najteže pogođeni. Bilo bi poželjno da i Hrvatska koristi svoje fondove EU na sličan način, jer je to put ka ubrzanju ekonomskog oporavka. Međutim, hrvatska Vlada odlučila se za copi / paste pristup projektima recikliranja iz Vladinog programa 2020-2024 i Nacionalne strategije razvoja 2030, projekata koji bi bili finansirani bez obzira na pandemiju. Trenutni Nacionalni plan oporavka i otpornosti usredsređen je uglavnom na projekte koje sprovode državne i lokalne vlasti; projekti sa malim i dugoročnim povratom ulaganja (ili čak negativnim), što je u suprotnosti sa opštim ciljem brzog oporavka. Akademska istraživanja su pokazala da ove vrste ulaganja donose negativan povrat ulaganja“, kaže Glas.

Štaviše, rekli su, treba istaći da Nacionalni plan oporavka i otpornosti predlaže izdvajanje 54% sredstava za ekonomiju i 46% za „reforme“ javnog sektora. Međutim, 54% sredstava dodeljenih privredi uključuju sredstva za projekte prečišćavanja otpadnih voda, projekte upravljanja otpadom, kao i projekte izgradnje puteva i saobraćajne infrastrukture, što opet podrazumeva ulaganje u javna preduzeća koja su do sada dokazala svoju nisku efikasnost (kompanije kao Hrvatske vode, Hrvatske ceste, Hrvatska elektroprivreda, Hrvatske željeznice i lokalne komunalne kompanije). Zbog toga se sa sigurnošću može tvrditi da Nacionalni plan oporavka i otpornosti nije fokusiran na podršku privatnom sektoru ili poboljšanje konkurentnosti hrvatske ekonomije. Ni jedan aspekt trenutnog Plana nije usmeren na brzi oporavak domaće tražnje, ulaganje u projekte sa visokim prinosom ili tehnološke inovacije.

Davanje prioriteta ulaganju u privatni sektor, fokusiranje na projekte sa visokim prinosom i praćenje povrata od investicija i fiskalnih uticaja, presudno je za Nacionalni plan oporavka i otpornosti da generiše veći uticaj. Pored toga, neophodno je onemogućiti kanale korupcije i preferencije, pod političkim uticajem izdvajanja u procesu raspodele sredstava.

Ekonomski savet predlaže sledeće korake kako bi se uspešno podstakao ekonomski oporavak:

Značajne izmene i dopune Nacionalnog plana oporavka i otpornosti – značajniji relativni udeo sredstava trebalo bi da bude usmeren prema privatnom sektoru i građanima za oporavak agregatne tražnje, u skladu sa planovima oporavka drugih uporedivih država članica EU.

– Dizajnirati modele pomoći za građane koji su ostali nezaposleni zbog pandemije

– Podržati privatne kompanije

– Poreske olakšice za najteže pogođene sektore

– Investicije u obnovljive izvore energije

– Potpuna transparentnost postupka raspodjele sredstava

Imamo pravo da znamo koji se kriterijumi i modeli koriste za određivanje koji sektori i projekti dobijaju sredstva. Bez navedenih kriterijuma, postoje veći rizici proizvoljnog, haotičnog i politički motivisanog postupka raspodele, koji bi smanjio uticaje na ekonomski oporavak.

Ako Vlada Republike Hrvatske nastavi insistirati na trenutnom Nacionalnom planu oporavka i otpornosti, zadržavajući pritom postojeća politička i ekonomska ograničenja, realno je očekivati neefikasnu raspodelu sredstava EU. To bi rezultiralo malim povratom investicija i na kraju kraćim oporavkom. Shodno tome, mogu se očekivati niže stope rasta i relativno zaostajanje Hrvatske u odnosu na druge države članice EU. Nacionalni plan oporavka i otpornosti predstavlja priliku za reforme u Hrvatskoj, za jačanje vladavine prava, smanjenje korupcije, jačanje tržišnih institucija i tržišnih sloboda, čime se stvaraju uslovi za efikasnu upotrebu fondova EU za omogućavanje brzog tempa ekonomski rast. Navedeno se može postići samo ulaganjem privatnog sektora, inovacijama i ulaganjem u nove tehnologije, što bi u završnici pomoglo u stvaranju održive i konkurentne privredne strukture u Hrvatskoj.